Neopisiva je moja čežnja za susretom s tobom, o Allahov Poslaniče!
Srce mi se slama kada čitam hadiske knjige u kojima se spominje da bi neki od ashaba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pitao drugog: ”Odakle dolaziš?”, a ovaj bi mu odgovorio: ”Dolazim od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.”
Ili, kada bi se sreli, jedan drugog bi pitao: ”Kud si pošao?”, a on bi mu odgovorio: ”Idem kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.”
S takvom jednostavnošću i neopisivom ljepotom: ”Dolazim od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem”, ili ”Idem kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.”
O, koliko bih volio da sam ja mogao otići kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa da mu kažem: ”Allahov Poslaniče, srce me boli!”, pa da on stavi svoju mubarek ruku na moje grudi i da me ohrabri i podstakne na strpljivost.
A možda bi mi rekao: ”Ne očajavaj, to su samo dunjalučki dani koji će brzo proći.”
Ili bi stavio svoju mubarek ruku na moje srce i rekao: ”Budi postojano i smireno, srce!”, i u njega bi se odmah uselila smirenost i postojanost.
Volio bih, nakon što se jecaji čežnje za susretom s njim povećaju, da sam mogao otići kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa da me zagrli kao što je zagrlio panj koji je jecao nakon što je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prestao držati hutbe s njega, pa da se u tom trenutku poselamim sa dunjalukom.
Volio bih da sam opterećen dugom, pa da odem kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da mu se požalim na teret duga, a da zatim on posreduje za mene kod onih kojima sam dužan, kao što je posredovao za Džabira, radijallahu anhu, kod Židova kojem je Džabir bio dužan, rekavši mu: ”Odgodi Džabiru vraćanje duga.”
Volio bih da sam živio u to vrijeme i da sam mu bio drag kao Ebu Bekr, radijallahu anhu, pa da se naljuti zbog mene i kaže onima koji su me rastužili: ”Hoćete li konačno ostaviti mog prijatelja na miru?!”
Volio bih da me, ako se razbolim, posjeti u mojoj kući kao što je posjetio Sa’d ibn Ebi Vekkasa kada se razbolio, pa ga je potapšao po grudima i dovu za njega proučio.
Volio bih da me nešto rastuži, pa da me Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, utješi kao što je utješio dječaka kojem je uginula ptica.
Volio bih da sam putovao s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa da ga čuvam srcem i očima. Možda bi on zbog umora zaspao u sedlu svoga konja, a ja bih ga pridržavao, pa bi mi on rekao isto što i Talhi, radijallahu anhu: ”Allah te čuvao kao što si ti čuvao Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!”
Volio bih, kad god me snađe neko iskušenje, da prođe pored mene kao što je prošao pored Jasira, radijallahu anhu, i njegove porodice, rekavši im: ”Strpite se, porodico Jasirova, vaše odredište je Džennet!”
Neopisiva je moja čežnja za susretom s tobom, o Allahov Poslaniče!
Neka je na tebe salavat i selam, o Allahov miljeniče!(saff.ba)
akos.ba
