Zašto povisujemo glas kada smo ljuti?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:

Zašto ljudi viču kada su ljuti?

Učenici su razmišljali neko vrijeme, a onda rekli:

Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo.
Ali zašto bi vikao ako je osoba pored tebe? – pita učitelj.
Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.

Na kraju je objasnio:

Kada su dvije osobe u svađi, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov glas premosti udaljenost i da se mogu čuti.
Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima veća.

Potom je učitelj pitao:

Šta se dogodi kada se dvije osobe zaljube?

Ne viču jedno na drugo, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu.
Udaljenost među njima je mala. A šta se dogodi kada se još više vole? Ne govore. Samo šapuću i još više se bliže u svojoj ljubavi.
Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se gledaju – i to je sve.
Onda je rekao:

Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte riječi koje bi mogle da vas još više udalje.
Doći će dan kada će udaljenost biti tako velika, da više uopšte neće biti puta za nazad.

Za Akos.ba uredio: Jasmin Mujakić