Veli “Takve su ti, brate, žene…”

Veli, takve su ti, brate, žene…

Jedan je uvaženi kolega bloger (zvani „RA“ ) napisao svojevrsnu analizu muške ugroženosti među ženskim stvorenjima. (Ustvari, ja bih rekla: Zvani „RA 18+“)

I time probudi vulkan istine, koji je šutio u meni i rahat pio kahvu.

Poteče lava:

Ako muškarca voliš svim srcem, “podrazumijevaš se” i tema si o kojoj se više ne vrijedi zamarati.

Ako ga voliš s rezervom, “šta ti hoćeš, isto da si Merlin Monro”, i sad će on tebi pokazat da te može zavest’ i ostavit’ k’o cigare što je nikad. Vazda u kakvom ćošku povlači još koji dim.

Ako se želiš udati za njega, hoćeš da ga strpaš u lance.

Ako se ne želiš udati za njega, “izbirač-otirač”, zlurado se nada.

Ako bi voljela da promijeni neke stvari, “nisi mi ti mama da me odgajaš”.

Ako ne želiš da mijenja bilo šta, “i kod tebe može svaki hamelj proć’”

Kad mu poklanjaš pažnju, “gušiš ga”.

Kad ga ne želiš gušiti, već puštaš da se on tebe nikad sjeti, “što bi ja mislio na tebe, kad ti ne misliš na mene”.

Ako štediš da mu olakšaš, “nikad se u ovoj kući nema šta dobro pojest’”.

Ako se potrudiš da ga ugošćavaš kao da je neki Hjugdžekmen, recimo, onda “samo Bog zna koliko tek raspeš kad ti tvoji dolaze”.

Kad se raduješ gostima, “praviš od kuće stadion”.

Kad se ne raduješ, “nije ni čudo što ode bereket ko Slovenija iz Yuge”

Kad se dotjeruješ, “dobra si mi i ‘nako, ja ne znam kome se prikazIVAš”.

Kad se ne dotjeruješ, “i onda se čudiš što se okrećem i za pudlicama”.

Kažeš li mu da bi se udala kad bi on umro, “ionako sam ti samo bio pokretni bankomat”.

Kažeš li da se ne bi udala kad bi on umro, “jadno…”

Zoveš li ga u šoping, “tipično žensko, ništa drugo ni ne zna”.

Ne zoveš li ga u šoping, “što nisi kao sve normalne žene”.

Fabraš li kosu, “samo bacaš pare, farba ne mijenja konfekcijske brojeve (svega što ima broj ili slovo)”.

Ne farbaš li se, “gledam te istu godinama, vidi kako Suljina Duga vazda osvježavajuće nagovještava da iza kućnog praga nije opet ona stara i jedina…”

Ako ga pitaš voli li te, “valjda ne treba govorit, to se jasno vidi”.

Ako ga ne pitaš, “ne zanima te da mu budeš kako bi volio”.

Kad inzistiraš da kaže šta ga muči, “zabadaš nos u njegovu privatnost, da hoće, rek’o bi”.

Kad ga pustiš da šuti, “kao da živi sa balvanom, ne bi too upitalo…”.

Kad reagiraš na njegove komentare tebe i tebe uz tebe, “nisi nikad odrasla dovoljno da prihvatiš i drugačije mišljenje”

Ako ne reagiraš, “prič’o zidu il’ njoj, isto ti je, jarrrane…”

Ako se rasplačeš na njegove osvrte glede tvoje osobnosti, “i ne znaš nego se kreeljit’, ista si ona iz ‘Dinastije’”.

Ako ne plačeš, “i kamen bi proplak’o, ali ne i ona”.

Paziš li mu roditelje, “urotila si se protiv njega”.

Ne paziš li ih, “kad je snaha ‘mogla’ svekrvu”.

Odgovoriš li mu na neke stavove, “samo da ti je kontrirat’”.

Ne odgovoriš li, “pa, nema se tu šta reć’, a da je bilo, ja bi rek’o.”

Ako si pametna, “šta se praviš pametna, ja da sam tražio znanje i informacije, oženio bi gugl”.

Ako nisi pametna, “tuljani imaju više za reći”.

Uglavnom… Ja nisam pročitala Račevu analizu ženskog stanja, jer psuje, brateee… a ja sam fina žena. Ipak, ne bih imala pravo ženom se zvati, kada ne bih dala komentar na ono što se nisam potrudila iščitati. Mislim, žene su tu da izanaliziraju  detalje u detalje. Čak i kad im je potpuno strana tematika.

Piše: Ammara Šabić-Langić

Akos.bA