Šta kažu muškarici koji su prisustvovali porođaju

Danas svaki muškarac, ako hoće, može da prisustvuje porođaju.

U inostranstvu je to odavno normalna stvar, a ovi naši momci se i dalje snebivaju. Traže izgovore, te onesvestiće se, te plaše se krvi, te to će uništiti njihov seksualni život…

Mi, žene, znamo da se iza svih tih izgovora zapravo krije strah. Zato i ne insitiramo.

Ipak, među gomilom isprepadanih, našli smo tri hrabra muškarca. Podjelili su sa nama svoja najjača osjećanja koja su doživjeli dok su gledali kako se rađa njihovo djete.  

Primjer 1.

GLEDAO SAM POROĐAJ I PONOVO ĆU

Moje prisustvo na porođaju se nije dovodilo u pitanje. Tako smo se dogovorili, a ja sam znao da mojoj ženi to puno znači. Htio sam da budem tu, blizu, jer sam znao da samo tako sve mogu da držim pod kontrolom. Želio sam o svemu da budem informisan, a ako, ne daj Bože, nešto pođe po zlu, da mogu odmah da reagujem.

Jedino nisam bio, ispostavilo se, dovoljno dobro informisan kako sam porođaj izgleda. Mislio sam da će sve biti gotovo za nekoliko sati. Međutim, odužilo se. Bolovili su počeli, onda je primila epidural. Sve vrijeme smo normalno pričali. Čak smo i selfi napravili. Danas nam je to omiljena slika.
Iskreno, očekivao sam veći stres, napetost, tenziju. Jedino me je stvarno presjeklo to što nisam znao da beba odmah posle rođenja može da ima izduženu glavu. Tu sam se na trenutak prestravio. Ljekar mi je odmah otklonio sumnje.
Shvatam da većina muškaraca ne želi to iskustvo, ali sada mi zaista nije jasno zašto. Pa, čovječe, ja sam svoju ćerku prvi uzeo u ruke, čak i prije majke. Sve sam htio da snimim, ali sam toliko plakao da sam zaboravio. Umjesto mene je to uradio ginekolog.
I, da, ovo iskustvo ni na koji način nije promjenilo moj doživljaj nje. I dalje mi je privlačna. Imamo potpuno normalan seksualni život i čekamo drugo djete. Ni to neću propustiti.

Primjer 2.

Muškarci često pričaju kako im je bilo gadno. Meni nije, naprotiv. Samo sam se osjetio minijaturno u odnosu na taj veliki događaj.

BIO SAM MANJI OD MAKOVOG ZRNA

Bio sam svjedok nadljudske snage koju je moja žena pokazala. Ili je meni tako izgledalo. To više nije bila moja žena, već neko nadbiće koje radi nešto što ljudi inače ne rade. A ona, ona se porađala, a to je najprirodnija stvar na svijetu.

Njena snaga me je paralizovala od straha. Ona se porodila, a ja sam bio totalno iscrpljen. Naravno, nisam to smio ni da kažem.
Muškarci često pričaju kako im je bilo gadno. Ništa mi nije bilo gadno, naprotiv. Samo sam se osjetio minijaturno, bio sam jako mali, manji od makovog zrna. U odnosu na taj ogroman događaj ja sam se osjećao kao mrav.

I, moram da priznam, poštujem od tada mnogo više svoju ženu. Jedino što ni dan-danas ne znam da li joj je moje prisustvo stvarno značilo. Ona kaže da jeste, a ja se nadam da je tako.

Primjer 3

TOTALNO SAM SE ODUZEO

Uradio sam sve potrebne analize, bio sam odlučan, zbog nje, zbog sebe. Toliko sam bio uzbuđen što se moja žena porađa. Hej, naše prvo dijete, ništa me ne može slomiti. Sve dok nisam ušao u salu.

Ona je već bila dosta otvorena, kontrakcije su bile jake. Nije mogla da dobije epidural. Svaki njen bol i jauk za mene je bio kao mali infarkt. Sve se u meni zaledilo. Sklanjao sam se od ljekara, babica, imao sam utisak da ništa više ne čujem, da me svi guraju… Nisam znao ni gdje da stanem, ni šta da radim. Sa svakom njenom novom kontrakcijom ja sam bio sve izbezumljeniji.

A onda je beba počela da izlazi. Morali su da je seku. Gledao sam svoju ženu kako se cepa kao parče papira. Nisam ni znao da koža to može. Zgrozio sam se. Sve oko mene je mirisalo na krv. Povraćalo mi se, sala se vrtela ukrug. Jedva sam ostao pribran. Sklonio sam se s druge strane da to ne gledam. Uhvatio sam je za ruku. Jako. Mislio sam da će je tako manje boljeti. Zadnji napon i beba je izašla. Od tog trenutka dok nije zaplakala činilo mi se da je prošla vječnost. Oboje smo plakali.

Akos.ba