Poučna priča: Još osjećam sladak okus u ustima

U bolnici je ležao jedan nepokretan stariji čovjek.  Svaki dan tog čovjeka bi posjećivao jedan mladić – sjedio bi s njim, pomagao mu da jede, potom bi ga oprao, izveo ga u šetnju u bolničku baštu, a onda bi mu ponovo pomogao da legne i odlazio bi tek kad mu više ništa ne bi trebalo.

Jednog dana dok mu je davala lijek i pregledala ga medicinska sestra upita starca: „Mašallah, je li vam ovo sin?“

On je pogleda i pomisli u sebi: „Eh, kamo sreće da je to jedan od mojih sinova.“, a onda reče: „Ne, nije mi to sin. To je siroče iz kvarta u kojem smo nekad stanovali. Jednom sam ga vidio da plače pored džamijskih vrata kada mu je umro otac, pa sam ga tješio i kupio sam mu slatkiš.“ Od tada se ne odvaja od mene – nije prošao nijedan dan da nije obišao mene i moju suprugu da vidi kako smo. A kada sam se razbolio odveo je moju suprugu svojoj kući a mene doveo u bolnicu na liječenje. Kada sam ga upitao: „Zašto, sine, ti moraš s nama podnositi sav ovaj teret?“, nasmijao se i rekao mi: „Još mi je okus onog slatkiša u ustima, amidža.“

***

Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Ko pomiluje siroče po glavi – a to učini samo radi Allaha, dž.š., – na svaku dlaku koju je svojom rukom pomilovao imaće deset nagrada; ko bude dobar prema siročetu koje je kod njega – ja i on ćemo biti zajedno u džennetu kao što su ova dva prsta – pa pokaza na srednji prst i kažiprst.“ (Ahmed, Taberani, Bejheki)

Za Akos.bA priredila: Adina Muratović-Voloder