Bješe dvoje ljudi – muž i žena, koji su bili toliko zaljubljeni i vezani da skoro nisu mogli jedno bez drugoga, iako su im karakteri bili potpuno različiti - muž po prirodi tih, ne ljuti se ni u najtežim okolnostima, dok se žena naljuti za svaku sitnicu. Jednog dana krenuše

Oluja i jak vjetar prevrnuše čamac koji je plovio pučinom. Skoro svi putnici se utopiše. Međutim, jednog od njih talasi izaciše na pusto ostrvo. Nakon nekog vremena čovjek dođe sebi, pa pade na koljena moleći Boga da mu pomogne i izbavi ga iz situacije u kojoj se našao. 20341

U bolnici je ležao jedan nepokretan stariji čovjek.  Svaki dan tog čovjeka bi posjećivao jedan mladić – sjedio bi s njim, pomagao mu da jede, potom bi ga oprao, izveo ga u šetnju u bolničku baštu, a onda bi mu ponovo pomogao da legne i odlazio bi tek kad mu