To bi se ženilo, a ni vreću brašna ne može nositi

Nedavno se nađoh u društvu u kojem se vodio zanimljiv razgovor između starca i mladića. Znam ih obojicu poprilično dobro i razumijem da je generacijski jaz između njih barijera usljed koje se i konverzacija među njima svodi tek na učtive pozdrave. Ovog su puta, ipak, razmijenili nekoliko rečenica.

Šutljivi mladić i pričljivi starac

Mladić je po prirodi bio vrlo komunikativan i veseo. Barem ga ja znam takvog. Ipak, povremeno bi se začahurio u sebe i doimao se ozbiljnim i gotovo zabrinutim. U takvom stanju krenuo je i razgovor.

“Momče, što si ti tako ozbiljan?”, priupita ga Starac.

Mladić se najprije štrecnu, pa uspravi leđa. Ovome se sigurno nije nadao. Nije mu bilo do priče, pa je to odmah pokušao dati do znanja ljubopitljivom Starcu.

“Šta ću?”, nemušto je odgovorio.

Bilo je dosta simbolike u tom odgovoru. Zapravo, bio je to i odgovor i pitanje: odgovor da je zbunjen, a pitanje kako da se izvuče iz zbunjenosti.

Opširnije na portalu Al Jazeere.