Čekam u redu u banci, neposredno prije podne namaza.
Ispred mene je troje ljudi, iza mene jedno.
Od troje ljudi ispred mene, jedna žena je u veoma kratkoj haljinici, momak ispred nje je istetoviranih ruku i frizure takve da su se sve dlake posvađale jedna s drugom, a ispred njih je žena koja je teško i ljutito otpuhnula kad je prošla pored mene.
Iza mene je deda, rekla bih da nema smartphone.
Začu se odmah pored mene zvuk notifikacije programa Vaktija, a nije s mog telefona, jer je bio prigušen.
Ošamariše me.
Pouke prepuštam vama.
Hanka Vlahovljak
