Lekcija o vjernosti: ruka Poslanika, a.s., za ruku Osmana, r.a.

Kada je bila godina Hudejbije, Poslanik ﷺ krenuo je s muslimanima prema Mekki želeći da obavi umru. U Mekki se, međutim, proširila glasina da muslimani dolaze radi rata. Zato je Poslanik ﷺ odlučio poslati izaslanika koji će im prenijeti da je došao samo radi umre i da neće ostati u Mekki duže od jednog dana i jedne noći.

Prvi izbor bio je Omer ibn el-Hattab, ali je Omer rekao da je pleme Benu Adij u Mekki malobrojno i neće ga moći zaštititi ako Kurejšije odluče izdati. Zato je predložio da umjesto njega pošalje Osmana ibn Affana, jer je Osman iz Benu Umejje — snažnog i uglednog ogranka Kurejša, i niko se ne bi usudio nauditi mu.

Poslanik ﷺ prihvatio je Omerov prijedlog i poslao Osmana kao svog izaslanika s porukom: “Nismo došli radi borbe, već samo radi umre.”

Osman je stigao u Mekku i prenio poruku Ebu Sufjanu i prvacima Kurejša. Rekli su mu da će razmotriti situaciju, a Ebu Sufjan mu je ponudio: “Ako želiš, možeš obaviti tavaf.”

Osman je odgovorio: “Neću to učiniti dok ga ne obavi Allahov Poslanik ﷺ.”

Kurejšije su ga zadržale dok ne odluče šta će mu odgovoriti. Kada se Osman duže nije vraćao, proširila se glasina da je ubijen. A diplomatski običaji tada su nalagali da se izaslanici ne ubijaju. Poslanik ﷺ se rasrdio i pozvao muslimane da mu daju prisegu na borbu do smrti protiv Kurejša — prisegu koja je kasnije nazvana Bej‘atu-r-Ridvan.

Poslanik ﷺ je pružio svoju ruku, a ashabi su stavljali svoje ruke preko njegove, dajući mu prisegu na smrt. Kada su se ruke „naslagale“, Poslanik ﷺ podigao je svoju drugu ruku i rekao:

“A ovo je Osmanova ruka!”

Istina je da ove prisege ne bi bilo da Osman nije bio odsutan. Ali Osman je bio prisutan i u odsustvu — njegovu ruku zamijenila je ruka Poslanika ﷺ.

Poslanik ﷺ je znao da, da je Osman bio prisutan, ne bi izostao iz prisege. Zato je popunio njegovu prazninu.

A mi, čuvamo li čuvamo li jedni druge u odsustvu?

Je li se desilo da se skuplja sadaka za siromaha, pa da neko kaže: “Ovo je od mog prijatelja koji nije tu — da je prisutan, sigurno bi dao.”

Je li neko od nas poveo oca ili majku u bolnicu, pa u trenutku samoće rekao jednom od njih: “Moj brat nije tu iz opravdanog razloga. Da je mogao, bio bi ovdje prije mene, i ne bih ga pretekao u dobroti prema vama.”

Primjer Tebuka

Kada je bila bitka na Tebuku, Poslanik ﷺ primijetio je odsustvo Ka‘ba ibn Malika i upitao: “Šta je s Ka‘bom ibn Malikom?”

Jedan čovjek iz Benu Seleme rekao je: “Zadržala su ga njegova dva ogrtača i gledanje u vlastitu ljepotu.”

Tada je ustao Mu‘az ibn Džebel i rekao: “Ružno li si rekao! Tako mi Allaha, o Allahov Poslaniče, mi o njemu znamo samo dobro.”

Da, Ka‘b je bio odsutan — ali je bio prisutan u srcu Mu‘aza, koji je čuvao njegovu čast.

Jedan čovjek rekao je poznatom učenjaku Muberridu: “Taj i taj me je vrijeđao, pa sam prešutio. Zatim je vrijeđao i tebe, pa sam opet prešutio — izjednačio sam te sa sobom.”

Muberrid mu je odgovorio: “Nisu to iste stvari. Tvoje strpljenje prema uvredi upućenoj tebi je plemenitost. A tvoje strpljenje prema uvredi upućenoj tvom prijatelju — to je izdaja.”

Kad god ti izostane prijatelj čiju čestitost poznaješ — popuni njegovo mjesto. I sjeti se riječi Miljenika ﷺ:

“Ovo je Osmanova ruka!”

Edhem Sharkawi

Prijevod i obrada: akos.ba