Vi ste ovdje
Home > Magazin > Zanimljivosti > Žene Velike Kruše uspješne produzetnice: Ajvar izvoze u Njemačku i Švicarsku VIDEO

Žene Velike Kruše uspješne produzetnice: Ajvar izvoze u Njemačku i Švicarsku VIDEO

Više od 200 najvećih trgovinskih preduzeća i megamarketa samo na Kosovu prodaje njihov ajvar i ostale proizvode

 S ciljem pronalaženja nestalih u orahovačkoj opštini (Kosovo), odmah nakon rata udovice iz Velike Kruše osnovale su najpre udruženje pod nazivom “Udovice Kruše”. Pošto nisu dobile očekivanu podršku institucija, odlučile su da formiraju udruženje poljorivrednika. Počele su sa preradom povrća jer su smatrale da je sramota da udovice prodaju sveže povrće na pijaci.

 Napre je to radila Fahrije Hoti sa svekrvom u Prizrenu i Đakovici. Godinu kasnije, pridružile su joj se još četiri žene…. I 2005. osnovale su prvu poljoprivrednu zadrugu.

Pošto su njihovi proizvodi, počevši od ajvara, postali prepoznatljivi, poveċavala se i potržnja. Zato su postepeno zapošljavali dodatnu radnu snagu. Sada ih je ukupno 48 sa planovima daljnjeg širenja. Imaju šest dodatnih grupa sa kojima sarardjuju u okolnim naseljima orahovačke opštine.

Imaju i 60-tak kooperanata. Bave se preradom povrċa i među najveċim su izvozničima ajvara i drugog povrċa sa Kosova.

– Počeli od ničega, sada imaju moderne objekte – 


”Sada imamo 36 proizvoda i plasiramo ih na tržištu širom Kosova. Prepoznatljive smo po tome što sve to radimo tradicionalnim receptima, a to potrošači cene. Zahvaljujuċi našim ljudima u inostranstvu, počele smo, najviše avar da izvozimo u Švajcarsku i Njemačku. Radimo sada na tome da počnemo izvoz i u SAD i verujem da ċe i to uskoro krenuti“ kaže u razgovoru za Anadolu Agency (AA) Fahri Hoti koja je glavni menadžer te zadruge.

Ona nije zadovoljna sa odnosnom predstavnika kosovskih institucija. Kaže da su im simbolično pomogli. Ali, su 2010, kada su se uz pomoċ njemačke organizacije GTZ registrovali kao poljoprivredna zadruga, kupile neopodne mašine za preradu domaćeg ajvara i ostalog povrća.

Od tada su počele znatno ozbiljnije da rade i zaposlile su veċi broj udovica iz ovog ravničarskog sela. Sada imaju moderne objekte, a počele su to da rade u jednoj, pa drugoj privatnoj seoskoj kuċi. Najpre su u glavnoj ulici otvorile malu prodavnicu u kojoj su prodavale proizvode, za početak svojim meštanima. Sada više od 200 najvećih trgovinskih preduzeća i megamarketa samo na Kosovu prodaje njihov ajvar i ostale proizvode.

“Poljoprivredna zadruga je poznata po domaćem ajvaru. Paprike se peku i posle ljušte. Imamo još 36 drugih proizvoda: paprike sa kupuson, paprika sa mlekom, kupus, krastavci… Imamo dve vrste ajvara, paradajz…“, pojašnjava Hoti.

Izgubila je supruga kada mu je bilo 30 godina, a nakon njega ostala je sa trogodišnjim detetom i tromesečnom bebom.

U prostorijama zadruge se svakodnevno radi. Imaju dovoljno zaliha paprika, po kojima je taj kraj poznat ne samo na Kosovu, a nekada se planirala dva roda godišnje. Imaju zaliha i ostalih poljoprivrednih prozivoda.

 – Zadruga zapošljava i žene u teškom socijalnom stanju- 

“Ovde radim od 2010. I platu koju dobijam ja, ali i skoro sve zaposlene, su nam jedini prihodi. Zadovoljna sam jer od toga izdržavam i školujem dete i celu familiju. Mnogo mi ovo znači jer da nije ovog posla neznam od čega bih živela. Država nam skoro ništa ne pomaže. Nisam imala ni stipendiju da školujem kćerku. Imam zemlju, ali je drugi obrađuje. I poljoprivredne proizvode donosi ovde, a mi ih prearđujemo”, kaže Sabrije Hoti dok puni paprike kupusom, a onda će ih zaliti mlekom.

Jedan od primarnih ciljeva zaposlenih u ovo poljoprivrednoj zadruzi je stvoriti neophodne uslove da žene samostalno rade svoj posao. Do sada su posignuti pozitivni rezultati u pogledu razvoja ženskih organizacionih i preduzetničkih veština.

To im je pomoglo da se angažuju u kultivisanju svojih poljoprivrednih dobara i da mogu da upravljaju ekonomskim i finansijskim aspektima svog poslovanja.

Pored toga, uz jedinstveni tradicionalni recept, ova zadruga je uspjela snabdijevati tržišta u mnogim gradovima na Kosovu. Osim udovica zadruga zapošaljava i ostale žene koje su u veoma teškom socijalnom stanju.

“Mi ne zaboravljamo, jer je to nemoguċe, ali se toliko i stalno ne osvrċemo na prošlost. Gledamo napred i razvijamo biznis kojeg smo zapoċele od muka i boli kako bi smo iznele na put našu decu i familije posle svega što nam se desilo. Dosta smo uspele u tome, ali idemo napred” poručuje Fahrije Hoti, glavni mendžer te poljoprivredne zadruge.

U Velikoj Kruši, još 60 osobe se vode kao nestale.

Akos.ba

Akos.ba pratite putem aplikacije za Android i društvenih mreža Facebook | Instagram | Twitter.

Top