Zajimović: Jedino smo mi ostali bez skoro svih vakufa i opet ih oživljavamo

“Razvoj i perspektive vakufa”, naziv je konferencija koja je od 7 do 10. decembra održana u Kuala Lumpuru s ciljem razmjene iskustava učesnika o razvoju vakufa u različitim geografskim područjima, u različitim političkim sistemima i okolnostima.

– Drugi važan cilj bio je izrada platforme za buduću saradnju zemalja učesnica na polju promocije vakufa kao modela ekonomskog poslovanja i jačanja društva, održavanja vakufa i investiranja u vakufske projekte – kazao je u izjavi za Fenu dr. Senajid Zajimović, direktor Vakufske direkcije Islamske zajednice u BiH.

Trajno dobro

On je na četverodnevnoj konferenciji, u kojoj su učestvovali predstavnici Malezije, Turske, Bosne i Hercegovine, Indonezije, Singapura, Tajlanda, Kambodže, Filipina, Saudijske Arabije, Bangladeša i Indije, imao svoje izlaganje o temi “Historijski koncept razvoja vakufa u BiH” u kojem je prenio iskustvo vakufa Islamske zajednice u BiH.

– Naše iskustvo je vrlo značajno i nema ga nijedna od zemalja učesnica. Cijeli gradovi su nastajali zahvaljujući instituciji vakufa. Nigdje se u svijetu grad nije nazvao po vakufu, kao što je to kod nas slučaj. I danas neki gradovi nose ime vakuf – ističe Zajimović.

Smatra da je nakon toga “ruka zla”, “počev s Austrougarskom, pa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, preko Kraljevine Jugoslavije, pa Titine Jugoslavije, uništila, uzurpirala i oduzela sve što se od vakufa oduzeti moglo”, te da “vakuf u ratu dobiva završni udarac, a nove vlasti još ne donose zakon o restituciji”.

– Vakuf se danas, usprkos svemu, budi iz pepela i živi ponovo. Iz dana u dan jača, organizira se i oživljava staru dobru tradiciju. Čak uspijeva i da drugima pomogne – kaže Zajimović.

Kaže da je to bh. iskustvo pokazalo da je vakuf trajno dobro, te da se jedino u BiH vakif, kakav je Gazi Husrev-beg, spominje po nekoliko desetina puta u toku jednog dana tokom svih 500 godina.

Pojašnjava da postoje određene razlike u poimanju vakufa, pogotovo danas. U nekim azijskim zemaljama vakufske institucije osiguraju zemlju, a država finansira njihove projekte na takvoj zemlji, te da je najveći broj vakufa takve prirode. Dakle, oni i država su investitori ili suinvestitori.

Opet, dodaje on, u drugim državama uveden je tzv. gotovinski vakuf koji podrazumijeva redovno mjesečno izdvajanje u vakuf iz ličnog dohotka putem banke, dok u Turskoj zakonom nisu dozvoljena nova uvakufljenja itd.

– Naše iskustvo, u tom smislu, jeste bogato i raznovrsno. Iako mali, jedino mi se možemo pohvaliti da smo nekada bili zemlja vakufa. Jedino su kod nas gradovi i privreda nastajali zahvaljujući vakufima. Jedino smo mi ostali bez skoro svih vakufa i opet ih oživljavamo. Jedino kod nas nikada nije prestala egzistirati volja i praksa uvakufljavanja, čak i u najgora vremena. Naš narod nikada nije prestao izdvajati u dobro – podvlači Zajimović.

Porodica vakufa

Tokom trajanja konferencije “Razvoj i perspektive vakufa” Zajimović je imao brojne susrete s predstavnicima različitih zemalja i njihovih institucija.

– Ono što je za nas veoma interesantno jeste činjenica da smo prepoznati kao ozbiljna institucija od koje se ima šta naučiti i s kojem se može surađivati. U tom pravcu su i išli naši razgovori.

Ušli smo u jednu veliku porodicu koja se zove porodica vakufa – naglasio je Zajimović.

Vakufska direkcija IZ u BiH već ima dobru saradnju sa zemljama koje baštine instituciju vakufa te rade na realizaciji zajedničkih projekata, ali, Zajimović kaže da će boravak u Maleziji i učešće na konferenciji iskoristiti za saradnju s drugim zemljama.  

FENA