Univerzalnost posta!

Kaže Uzvišeni Allah:
“Dozvoljava vam se da se u noćima dok traje post sastajete sa svojim ženama; one su odjeća vaša, a vi ste njihova odjeća.
Allah zna da vam je bilo teško, pa je prihvatio pokajanje vaše i oprostio vam.
Zato se sada sastajte sa njima u želji da dobijete ono što vam je Allah već odredio.
Jedite i pijte sve dok ne budete mogli razlikovati bijelu nit od crne niti zore; od tada postite sve do noći. Sa ženama ne smijete imati snošaja dok ste u i‘tikafu u džamijama.
To su Allahove granice, i ne približujte im se!
Eto tako Allah objašnjava ljudima propise Svoje da bi se onoga što im je zabranjeno klonili.” (Al-Baqara 187)

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, rekao:
„Koliko je samo postača koji od svoga posta nema ništa do glad i žeđ! I koliko je samo klanjača koji od svog namaza nema ništa do noćno bdijenje.”
(Bilježi ga Ibn Madže. Šejh Albani ga je ocijenio ocjenom “hasenun sahih”. Pogledati „Sahih ve daif sunen Ibn Madže“ hadis br. 1690).

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Ko se ne prođe lažnog govora i postupka po njemu, Allahu nije potrebno da on ostavlja svoje jelo i piće!”
(Buhari)

Kaže ima Ibn Redžeb el-Hanbeli:
“I znaj da bliskost Allahu Uzvišenom ne može se postići osim napuštanjem ovih dozvoljenih strasti, i onda kad se ne posti, osim nakon približavanja Njemu napuštanjem onog što je Allah zabranio u svakoj situaciji kao što je laž, nasilje i nepravda prema ljudima u nihovoj krvi, njihovom imetku i nihovoj časti.
Zato je Resulullah, sallallahu alejhi ve selleme, i rekao:
“Ko se ne prođe lažnog govora i postupka po njemu, Allahu nije potrebno da on ostavlja svoje jelo i piće!”1 Bilježi ga Buhari.
A u drugom hadisu se navodi:
“Nije post od jela i pića već je post od praznog i besramnog govora.” (“El-Bejheki i Hakim).

Kaže hafiz Ebu Isa el-Medini: “Ovaj hadis je prema kriteriju imama Muslima.”2
Neki od selefa su govorili:
“Najlakši post je ostavljanje jela i pića.”
Džabir je govorio:
“Kada postiš neka posti i tvoj sluh i tvoj vid i tvoj jezik od laži i sveg onog što je haram. I napusti uznemiravanje komšije. Za vrijeme tvoga posta neka na tebi bude smirenost i dostojanstvo a nemoj dan tvog posta i dan tvog neposta učiniti istim.”

`Ako mi sluh nije očuvan, ako mi pogled nije oboren i ako mi jezik ne čuti
pa moj udio od mog posta je samo glad i žeđ.
A ako kažem: postio sam svoj dan! Ne, postio nisam .`

Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, je rekaoi ovo:
„Koliko je samo postača koji od svoga posta nema ništa do glad i žeđ! I koliko je samo klanjača koji od svog namaza nema ništa do noćno bdijenje.”(Ibn Madže)

A tajna ovog je to što se približavanje Allahu Uzvišenom, ostavljanjem onog što je dozvoljeno, neće upotpuniti osim približavanjem Njemu ostavljanjem onog što je zabranjeno.
Pa onaj ko krši zabrane a onda se približava (Allahu) napuštanjem dozvoljenih stvari je poput onoga ko ostavi farzove a približava se dobrovoljnim ibadetima (nafilama), iako mu je, prema stavu većine učenjaka, post ispravan na način da mu se ne naređuje njegovo ponavljanje.
Jer djelo će biti ništavno činjenjem onog što je zabranjeno ekstra zbog tog djela a ne zbog činjenja onog što je zabranjeno zbog nekog drugog značenja osobenog njemu.
To je temelj većine učenjaka…”

“Leta`ifu el-me`arif” str. 223-225 od Ibn Redžeba el-Hanbelija.

Piše: Halil Makić

Akos.bA