Od koga je, dosta je!
Neku noć je jedan moj komšija sa suprugom izašao poslije osam rekata teravije
Zapazio to ovaj jedan drugi (moj znatiželjni ahbab) pa ga sutradan u čaršiji pita zašto je to učinio, a ovaj mu onako lagano uz osmijeh veli: – ”Od koga je, dosta je!” Ovaj radoznali nije baš dobro skontao ovu neočekivanu frazu, pa me pitao o tome šta mislim o onima koji izlaze poslije osam ili dvanaest rekata, te šta mislim zbog čega to zadnjih večeri sve više džematlija izlaze ranije.
Ne htijući puno da se bavim tom tematikom kratko sam mu rekao da vjerovatno izlaze iz razloga što neće nazor da klanjaju (duša i njihov stepen imana im može podnijeti toliko) ili pak možda rane ujutro na posao.
Juče me taj isti radoznali ahbab zove na telefon i uzhićen pita jesam li vidio fetvu. Pitah: – Koju fetvu? Kaže on: – Hajde poslaću ti link, pa mi ti reci svoje mišljenje.
Otvorih sadržaj i vidjeh zvanični odgovor na stranici Rijaseta u kojem se u jednom dijelu kaže: ” Imam treba ostati do kraja namaza, tj. klanjati dvadeset rekjata, a ako se nekom džematliji žuri ili ne može klanjati dvadeset rekjata, može izaći ranije.”
Detalje oko ove naše konverzacije prenio sam jednom svom poznaniku hafizu (smatram ga učenim i od povjerenja) i zamolio ga da mi mailom pošalje svoj odgovor kako bih ja isti proslijedio svom znatiželjnom prijatelju. On je to vrlo brzo i učinio. U mailu je pisalo slijedeće:
”-Fetva je na mjestu i nema se na nju nešto posebno dodati. Dalo ju je stručno lice koje ima sve kompetencije za to i mi kao obične džematlije nemamo potrebu da je komentarišemo. To lice je jedno od najučenijih fakiha Balkana. Ako me pitaš o mezhepskim pogledima na to pitanje mogu ti potvrditi da je ista u skladu sa našim hanefijskim mezhebom čiji najpoznatiji pravnik Kemal ibnul Humam kaže da je po usulu hanefijskih šejhova osam rekata teravije sunnet, a ostatak do 20 mustehab. Prema tome svako dobrovoljno ibadeti onoliko koliko može podnijeti. Grijeh je nekoga siliti da klanja nazor. Apsurdno je tražiti od ljudi koji mimo ramazana ne klanjaju nikako da u ramazanu sa apetitom svako veče klanjaju onoliko rekata koliko klanja neki hafiz, imam ili aktivni vjernik praktičar. Uhar je kol’ko god da klanjaju. Ne treba ih ružiti taman kad bi samo farze klanjali to bi bilo dobro. Treba navikavati naše ljude da klanjaju i mimo ramazana i da nastave sa namazom tokom cijele godine.
Bezveze je pratiti kol’ko će ko rekata nafile klanjati. Neka klanja koliko ko može rekata teravije i neka napusti džamiju tiho i nečujno. Bez bilo kakvog eventualnog uznemiravanja drugih. Kod kuće nek klanja ako želi još koji rekat, a ako ne onda neka prije spavanja ili pak prije zore klanja vitr-namaz.”
Veče poslije moj znatiželjni sagovornik i ahbab (skoro neprimjetno) izašao je nakon dvanaest rekata otklanjane ramazanske noćne nafile (teravije). Kad sam se vratio kući poslao sam mu sms poruku sa pitanjem što baš nakon dvanaest rekata. On mi je kratko uz smajlić odgovorio:
– DVANAEST MI JE VEČERAS BILO TAMAN. VEĆ PREKO BILO BI KLANJANJE NAZOR. OD KOGA JE, DOSTA JE!
Za Akos.ba piše: Admir Iković
