Moj hidžab – moje pokrivanje
Tama, noć… Zatvorena u četiri zida, sama, bez igdje ikoga. Napuštena od svih robova Njegovih, a sama sa Njim.
Misli se skupljaju kao jata ptica u gnijezdo svoje… Odjednom pitanja: Zašto Mu se ne pokoriš? Zašto taj komad platna ne staviš? Zašto? Zašto? Zašto?
Suze naviru kao iz česme… Odgovor jasan imam ali…šejtan prokleti svoje izgovore nameće. Odjednom posustanem pa i odustanem. Ponovo dolazi Njegova milost ( od milostivih Najmilostiviji) pa kažem sebi: „A šta ako taj dan kojeg si sebi odredila da staviš krunu islama ne dočekaš, šta ako sutra umreš?“
Pa se nameću priče: kako ćeš izaći sa društvom, još si relativno mlada, nije to za tebe. Kažem im zar mogu sebi dozvoliti nešto što nije dobro za mene da uradim? Oni nijemi, šute. Rekli bi nešto ali naravno izgovora nema. Ma zar da ovu milost koju mi Gospodar Uzvišeni šalje i kojom me obasipa ne iskoristim? Ma ni ramazan ne dočekah. Stavih taj počašćeni komad platna na svoju glavu. I evo danas skoro pa 2 godine poslije pokrivanja nabrojati ne mogu koliko puteva mi se otvorilo, svakoga dana sve više i više
napredujem, elhamdulillah. Sreća kao zid golema.
Svojom ispovjesti o hidžabu želim da ti poručim da ti nikada ne padne na pamet da sa hidžabom nikako napredovati nećeš, ostvariti svoje snove. Hoćeš, ostvarit ćeš. Vjeruj meni – seki koja ti iz svog iskustva govori. Samo neka to bude pokoravanje Njemu, iz želje da On bude zadovoljan a ne robovi Njegovi. Mnogo ciljeva sam do sada ostavarila, a mnogo ću ih tek ostvariti, ako Bog da.
Za Akos.ba piše: Saliha Bećirović
