Zanimljivosti

Čuvari starih zanata: Fadil Idriz četiri decenije popravlja satove u skopskoj čaršiji

Piše: Furkan Abdula

Sajdžije, koje se skoro pola veka bave popravljanjem satova u makedonskoj prestonici, uspevaju da se odupru vremenu kako ovaj zanat ne bi nestao. Fadil Idriz, 58-godišnji sajdžija, spada među one koji ovaj zanat održavaju u životu.

     Gotovo 40 godina u skopskoj čaršiji Idriz popravlja satove. Tim zanatom počeo je da se bavi kao dečak od samo 13 godina. Još 1973. godine u njegovoj radionici, u kojoj čuva i zavidnu kolekciju starih satova, trudi se da “oživi” pokvarene satove.

– Tradicija majstora i šegrta –

Idriz u razgovoru za Anadolu Agency (AA) objašnjava da su u ranija vremena zanatlije mogle da postanu majstori tek nakon perioda od pet do šest godina šegrtovanja. On je sajdžijski zanat izučio služeći tri godine kao šegrt i tri godine kao kalfa kod jednog hrišćanina iz Skoplja.

“Punih šest godina radio sam za mog majstora i 1979. sam dobio diplomu kao sajdžija i do danas sam nastavio da se bavim tim zanatom”, naglašava Idriz.

Navodi da sajdžijski zanat zahteva preciznost i strpljenje, te dodaje da se ne može svako baviti tom profesijom.

“To zato što je naš zanat jako precizan. Dakle, čovek ne sme biti nervozan. Nervozne osobe ne mogu se baviti i nastavljati ovaj zanat”, ocenjuje on.

– Mehanički satovi gube vrednost –

Idriz kaže da je pre 30 godina u Skoplju bilo oko 45 sajdžija, dok se taj broj smanjio u poslednjih 10 do 15 godina zbog pojave elektronskih satova. Prema njegovim rečima, mehanički satovi su izgubili svoju vrednost proizvodnjom elektronskih satova.

On kaže da u Skoplju postoji 12 ljudi koji se bave ovom profesijom, te da polovina njih samo prodaje, dok se druga polovina bavi i popravljanjem satova. Takođe, Idriz napominje da je ranije popravljao po 15 do 20 satova dnevno, a sada samo 2 do 3. On dodaje da se sada donose satovi kojima treba zameniti slomljeno staklo ili bateriju.

Fadil Idriz preporučuje mladim ljudima da se bave ovim zanatom, koji se suočava s izumiranjem.

“Neki mladi trebali bi da nastave da rade kako ovaj zanat nikada ne bi izumro”, kaže Idriz, dodajući da se mlade generacije ipak ne interesuju za profesije koje zahtevaju preciznost i strpljivost i ne žele da se njima bave.

Akos.ba

Povezani članci