Dinja – vitaminska „bomba“
Dinja ima zelenih i narandžastih, ali su i jedne i druge podjednako sočne, slatke i niskokalorične (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Naročito se cijene ananas dinje, koje su aromatičnog mirisa i slatkog ukusa. Dinja je osvežavajuća, ali i korisna poslastica, koja može da se jede i na početku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je čini svarljivijom.
Čuveni svjetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak načina primjene – uključujući supe, palačinke ili slana i ljuta jela, a kod nas se one ipak koriste samo kao poslastica i ljetnje osvježenje.
Osim ploda, koji je dobar i za izbacivanje viška vode iz organizma, mogu se jesti i osušene koštice dinje, koje se posebno preporučuju bubrežnim bolesnicima s pijeskom. Dinja sadrži veliki procenat vode, skoro 90%, a vrlo malo šećera, oko 10 procenata.
Takođe, dinja sadrži dosta minerala i vitamina zbog čega bi je trebalo konzumirati i u većim količinama. U 100 grama dinje se nalazi 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folne kiseline, kao i 7 mikrograma vitamina A. Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 mg, željeza 0,21 mg, magnezijuma 11 mg, fosfora 17 mg, kalijuma 309 mg, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mangana i selena, kao i 10 mg% biljnih hormona – fitosterola.
Ipak budite oprezni ukoliko imate osjetljiv stomak jer dinja može da djeluje nadražajno. Naime, nakon konzumacije dinje dolazi do rastvaranja digestivnih sokova, pa voda poslije dinje može da ubrza varenje i izazove dijareju. Sumpor u dinji takođe može da nadraži sluznicu digestivnih organa. Da bi se ti problemi izbjegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim količinama. Za olakšanje varenja, dinja se može obmotati folijom i zapeći 20 minuta u rerni.
novovrijeme.ba
