Važnost lijepog odnosa prema siročadima

ابغوني في الضعفاء, فإنما تنصرون, وترزقون بضعفائكم

Ebu-Derda kaže: “Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Tražite me među siromasima,

jer, zaista, vi ste opskrbljeni i potpomognuti vašim siromasima!” (Ebu Davud: 2594)

Obično se rečenica الضعفاء prevodi kao “slab” ali ono što pravo njeno značenje je “ranjiv”. Ovo se odnosi na sve one koji su najranjivije među nama.

Ono što je sastavni dio naše vjere jeste ideja da će nas Allah (kao zajednicu) tretirati na način na koji tretiramo one koji su najslabiji (najranjiviji) među nama.

يا أيها الناس أنتم الفقراء لل الله والله هو الغني الحميد

“O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je nezavisan i hvale dostojan.” (Kur’an 35:15)

والله في عون العبد ما كان العبد في عون أخيه

Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Allah je na pomoći svome robu, sve dok je rob na pomoći svome bratu.” (Hadis bliježi Muslim)

Doktrina prosperiteta u suri Fadžr – kada bivamo iskušavani s lakoćom, umjesto da se zahvalimo Allahu, mislimo da zato što  radimo dobro u ovom životu, mora da je Allah zadovoljan nama.

فأما الإنسان إذا ما ابتلاه ربه فأكرمه ونعمه فيقول ربي أكرمن

“Čovjek, kada Gospodar njegov hoće da ga iskuša pa mu počast ukaže i blagodatima ga obaspe, rekne: “Gospodar moj je prema meni plemenito postupio!” (Kur’an 89:15)

Ovakva osoba ne veliča Allaha i ne pokazuje zahvalnost na Njegovim blagodatima, nego se hvališe kako je iskušana sa lakoćama, a ne sa teškoćama. Ovo je slično primjeru čovjeka koji je u suri El-Kahf kojem je Allah podario dvije bašte, a on smatrao da je to dobio zbog svoje dobrote.

وأما إذا ما ابتلاه فقدر عليه رزقه فيقول ربي أهانن

“A kad mu, da bi ga iskušao, opskrbu njegovu oskudnom učini, onda rekne: “Gospodar moj me je napustio!” (Kuran 89:16)

U narednom ajetu, Alah iskušava ovu istu osobu (ograničavajući njegovu nafaku), a on okrivljuje Allaha zbog vlastitih nesreća, a ne krivi sebe i postaje ogorčen i gubi volju za vjeru.

Allah odgovara ovoj osobi rekavši da ne zaslužuje da budete počašćen jer ne poštuje siroče i ne hrani siromašne. To zaslužuju samo oni koji rade dobro i oni koji su slabi (ranjivi).

كلا بل لا تكرمون اليتيم

ولا تحاضون على طعام المسكين

“A nije tako! Vi pažnju siročetu ne ukazujete, i da se puki siromah nahrani – jedan drugog ne nagovarate.” (Kur’an 89: 17-18)

U ajetima Allah povezuje želju za Njegovim blagodatima sa važnosti poštovanja siromašnih i želje za egzistencijalnom stabilnošću sa nastojanjem da se hrane siromašni.

Pominjanje siročadi u kur’anskim ajetima uvijek se stavlja prije spominjanja siromašnih. U šerijatu se siromasi definišu kao oni koji poseduju manje od polovine bogatstva dovoljnog za njihove potrebe; zatim veoma siromašni (više od onih koji imaju više od 50% onoga što im je potrebno). Stručnjaci kažu da ovaj niz ukazuje na to da je emotivna podrška i ukazivanje časti važnije od finansijske nezavisnosti. Allah daje prednost dostojanstvu ljudskog bića zato što nas je ono samo poštovalo (ukazalo nam dostojanstvo); pa se od nas traži da ukažemo dostojanstvo svakom ljudskom biću.

ولقد كرمنا بني آدم

“Mi smo sinove Ademove, doista, odlikovali…” (Kur’an 17:70)

ألم يجدك يتيما فآوى) 6( ووجدك ضالا فهدى )7( ووجدك عائلا فأغنى

“Zar nisi siroče bio*, pa ti je On utočište pružio, i za pravu vjeru nisi znao, pa te je na Pravi put uputio, i siromah si bio, pa te je imućnim učinio?” (Kur’an 93: 6-8)

Alah nas u ovim ajetima podseća na Poslanika, s.a.v.s., o blagodatima koje su mu date, počevši od naklonosti koju mu je pružio kada mu je njegov amidža Ebu Talib pružio zaštitu. Zatim Allah spominje blagodat upute koju prati blagodat bogatstva (finansijska nezavisnost) koju mu je dao preko njegove žene Hatidže, r.a.

Opet je najprije spomenuto to da je bio siroče. Štaviše, yatîm (يتيم) je jedina riječ koja se dva puta koristi u ovim ajetima. Na kraju, Allah ne ističe finansijsku brigu o siročadi, već da se prema njima postupa dostojanstveno. Kao što je Poslaniku, s.a.v.s., obezbjeđen neko ko bi se brinuo o njemu kao siročetu i mi moramo učiniti isto prema siročadima. I baš kao što je on s.a.v.s., dobio uputu kada ju je tražio, i moramo odgovoriti na pitanja onih koji traže uputu, onda kada je od nas zatraže.

Učenjaci kažu da među ukazivanje časti prema siročadima spada i to što je jedino siroče koje je spomenuto u Kur’anu, niko drugi već najbolje od svih stvorenja, Muhamed, s.a.v.s.

Častan i uljudan tretman siročadi bila je praksa svih poslanika. Davud, a.s., je rekao: “Prema siročadi budite kao milostivi otac.” (El-Edab El-Mufrad)

Poslanika, s.a.v.s., je opisao njegov amidža Ebu Talib kao zaštitnik (i izvor emocionalne podrške) siročadi i utočište za nezbrinute udovice.

Kada je, s.a.v.s., pohvalio žene Kurejšija, rekao je da su: 1) ljubazne prema siročadima;  2) odane svojim muževima.

اللهم إني أحرج حق الضعيفين اليتيم والمرأة

Poslanik, s.a.v.s, je rekao: “O Allahu, svjedočim neprikosnovena prava dvjema skupinama nejakih : siročadima i ženama.” (En-Nasa’i)

Ovo je bila jedna od posljednjih stvari koje je Poslanik, s.a.v.s., svjedočio Allahu, dž.š. U biti, on je svjedočio da je obavio svoj posao, upozoravajući ljude da zaštite najranjivije članove društva. Nije rekao da su žene slabe, ali da su u tom društvu ugrožene zbog toga jer su maltretirane.

Autor: OMAR SULEIMAN

Imam Omar Sulejman je osnivač i predsjednik Yaqeen instituta za islamsko istraživanje i višegodišnji je profesor islamskih studija u programu liberalnih studija na Southern Methodist Univerzitetu.

Za Akos.ba preveo Fahrudin Vojić, magistar religijske edukacije