Udružujmo se u potpomaganju drugih
Život na ovom svijetu protkan je životnim sitnicama koje nas raduju i koje unose zadovoljstvo u naš život. Što više imamo tih lijepih sitnica koje nas čine sretnim imat ćemo i veću duhovnu radost i bit ćemo zadovoljniji svojim životom. Jedna poslovica kaže da ”život čine male stvari” i tragom te poslovice u ovom kratkom tekstu osvrnut ćemo se na radosti koje možemo da dijelimo sa drugima onda kada ih potpomažemo i kada se udružujemo da olakšamo život drugim ljudima.
Davanje i dijeljenje, te potpomaganje drugih bitna je karakteristika svakog vjernika i svakog dobrog čovjeka. Plemeniti ljudi kojima Bog dadne da imaju imetka, a uz to im dadne veliko srce, pomagači su ljudi u potrebi i uvijek su tu da uljepšaju nekome dan i da ga obraduju ispunivši ljudskim bićima njihove životne potrebe.
Znamo da je lična sreća nemoguća bez sreće drugih, te da je uistinu velika stvar naći nekog učenika, studenta, staru i iznemoglu osobu ili porodicu u kojoj niko ne radi, te se potruditi da im pojedinačno ili udruživanjem sa drugim ljudima olakšamo svakodnevne životne aktivnosti i pomažemo ih na različite načine. Onaj ko pomogne drugog čovjeka kada je u nevolji, Bog će pomoći i njega i dat će mu nafaku i blagoslov odakle se i ne nada. Iz tog razloga jako je bitno olakšavati ljudima njihov svakodnevni život i pružati im svoju podršku onako kako možemo i onoliko koliko možemo. Uzvišeni Bog zna koliko smo radosti i sreće unijeli kod onih kojima smo nešto pomogli i riješili im određeni problem, te će nas On iz Svoje nepresušne riznice nagraditi i obasuti Svojom milošću.
Zbog toga ne budimo škrtice i udružimo se sa drugim ljudima u pomaganju potrebnih, a ako smo u mogućnosti i sami da činimo hajrate onda je bolje da pomažemo nekoga, a da to niko sem Uzvišenog Allaha ne zna. Najbolje je ono davanje u kojem ”lijevica ne zna šta je dala desnica”. Onaj ko se bude trudio da sakriva svoja dobra djela, jer ih čini isključivo u ime Gospodara, na velikom je dobitku i može se, s Božijom milošću, nadati mnogostrukoj i ovosvjetskoj i onosvetskoj
Božijoj nagradi.
Za Akos.ba piše: Admir Iković
