Vi ste ovdje
Home > Posts tagged "nihad kurtic"

Ramazan: Čekam… Kada će više, hoćel’?

Čekam... Kada će više, hoćel’? Trema puca, srce kuca, probi grudi, hoće iskočit’.   Čekam... Pitam se doći možel’? Mislim se, samo da zakuca, prvi ću mu u susret pristočit’.   Čekam... Možda ne čujem, zovel’? Samo što čas ne odkuca, sav lepršim, od zemlje ću odskočit’.   Čekam... Gledam kroz prozor, idel’? Akšam je, valjda će sad da pokuca, pripremio sam mu počinak gdje će zanoćit’.   Dočekah! Koliko te

Hoću sa Tobom

allah

Da napravim korak jedan, okom nebo da pogledam, i sve po danu i sve po noću, ja sve sa Tobom hoću.   Da cvrkute ptica slušam, vjetar blagi dok pjevuša, i kad’ šutim i kad’ velim, ja sve sa Tobom želim.   Kad’ sreća kule stvara, i kad’ tuga srce para, i kad’ plaćem i kad’ se veselim, ja sve sa Tobom dijelim.   Kad’

Mujezin Ibro

begova-mujezin

Veseli se žita klas što čuje lijep glas, kelam našeg Islam dina, lijepog Ibre mujezina.   Ibrahim mu je ime pravo od milja ga Ibro zovu, svako ko je sa njim stao uputio bi Allahu dovu.   To je zlato od insana ima narav kao ashab, nanijeti on svakog dana da svakome bude ahbab.   S osmijehom ruku pruža, a još je ljepši kad je prima, umiljata

Iskušenje smo jedni drugima

  Iskušenje Krećem se kroz mali svijet oprezno, vidim puno različitih boja.   Ne stajem i sagledavam opsežno, Bogom danog razbacanog soja.   Šta sve hudnjak vidi očigledno, polomljen dunja svijetli.   Na prvi pogled izgleda izuzetno, a kakvog mahluka ima teretli.   Oholi što ima nepregledno, čeka da mu se pokloniš.   Čedni što izgleda neuredno, čeka da ga se sjetiš.   Nije nepravedan Stvoritelj sigurno, što takvog hala ima.   Iskušenje je to neminovno, iskušenje smo jedni drugima.   Za Akos.ba piše:

Čudak

  Rijedak sam primjerak, malo je ovakvih čađem obojenih, a vrvi svijet, drugačiji su uzorak, čudom začuđenih.   Malko je lice jarko, al’ meščini isto izgledam, sa treperavim žmarkom pun sam nekih pogleda.   Ukorak sa vremenom, sa visinama se kosim i gospodom otmjenom, jedva glavu nosim.   Uzalud se približavam, nudeć pitke vode, zabezeknuti se zgražava i vrelim mačem bode.   Ja opet plovim svečano, uvijek dobre volje, uzdam se u obećano da

Budi i ono bude

“Budi!” i ono bude. I dok ne bude “Budi!” i ne bude. I bûdnog “Budi!” probudi. I sanjača “Budi!” bûdi. “Budi!” bûdi sve ljude Bûdni, kloni se zablude. Piše: Kurtić Nihad Akos.ba

Top