Islamske teme

Siromašni ashab za kojeg je Allahov Poslanik, a.s., rekao: ”On je od mene, a ja sam od njega”

Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Bio je niskog rasta, crne puti, siromašan, otrcane odjeće, jeo je mrvice hljeba ako ih je imao i ako bi mu neko dao, a ako ni to nije imao, postio bi. Zemlja mu je bila dušek, a nebo pokrivač, i nije imao drugog jastuka osim svojih papuča.

Naišao je jedanput dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedio sa svojim ashabima, pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, gledajući ga u takvom stanju, upitao ashabe: ”Znate li ko je ovo?”

Mnogi ashabi nisu znali njegovo ime, jer on je bio od onih koji ako su prisutni na nekom skupu, nepoznati su i neprimjetni, a ako su odsutni ne fale i niko za njih ne pita.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao im je: ”To je Džulejbib.”

Da, bio je to Džulejbib, radijallahu anhu, ashab koji jeste bio siromašan, ali je bio bogat iskrenom vjerom koja je ispunjavala njegovo srce i cijelo njegovo biće. I pored siromaštva, bio je jedan od velikana čije ime je u islamskoj historiji upisano harfovima od nura.

Džulejbib je bio dobrodušan i mnogo je volio šalu, a bio je još neoženjen.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je jako volio.

I tada, kada je prošao pored njih, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zovnuo ga je i, šaleći se sa njim, rekao mu: ”O Džulejbib, zar se nećeš oženiti?”

Džulejbib je rekao: ”Allahov Poslaniče, ko će mene oženiti svojom kćerkom?” Rekao je to upravo zato što on nije imao ni poznatu i uglednu porodicu, niti novac, niti ljepotu.

A onda mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Ja ću ti naći djevojku kojom ću te oženiti, Džulejbib!”

Na taj način mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pružio moralnu podršku i srušio psihološku barijeru koristeći šalu kao način komunikacije. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgajao je Džulejbiba i pripremao ga za život, i čekao je priliku da ga oženi, a ta prilika se ukazala kada mu je došao jedan ensarija da mu ponudi svoju kćerku.

Naime, ensarije su imale običaj, ako bi neko od njih imao kćerku na udaju, da prvo ponude Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da li bi je on oženio, a ako ne bi, onda su udavali kćeri za druge prosce.

Kada je ovaj ensarija došao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, on ga je odmah upitao: ”Hoćeš li mi dati svoju kćerku?”

Ensarija je sav sretan odgovorio: ”Sa zadovoljstvom i radošću, Allahov Poslaniče!”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ”Ali, ja nju ne želim za sebe.”

”Nego za koga”, upitao je ensarija.

”Za Džulejbiba”, odgovorio je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.

Ensarija je bio razočaran takvim odgovorom, jer nije smatrao Džulejbiba dostojnim njegove kćeri, pa je rekao: ”Allahov Poslaniče, moram se prvo posavjetovati sa svojom ženom, tj., njezinom majkom.”

Kada je došla njegova žena i kada joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da želi udati njihovu kćerku za Džulejbiba, ona je, čudeći se, rekla: ”Zar za njega, zar za njega?! Ne, tako mi Allaha, nećemo je udati za Džulejbiba!”

Međutim, iako su roditelji odbili da udaju kćerku za Džulejbiba, njihova kćerka je bila mnogo prisebnija i pronicljivija od njih, i ona je razmišljala o onome što su njezini roditelji potpuno smetnuli s uma, a to je: ”Ko nju zapravo prosi? Da li je prosi Džulejbib lično ili je pak prosi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za Džulejbiba?”

I nakon što joj je majka rekla da je prosi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za Džulejbiba, ona je rekla: ”Da li se to vi suprotstavljate naredbi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Udajte me za Džulejbiba, jer ako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadovoljan sa takvom udajom, onda se u tome krije dobro.”

Roditelji su se složili sa mišljenjem svoje kćerke i njezin otac je otišao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: ”Allahov Poslaniče, udaj našu kćerku za Džulejbiba. Ako si ti zadovoljan s njim i mi smo.”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vjenčao ih je, blagoslovio njihov brak i proučio posebnu dovu za tu djevojku, rekavši: ”Gospodaru moj, obaspi je dobrom i nemoj joj život učiniti tegobnim.”

Mladenci su bili sretni i zadovoljni, uzeli su se za ruke na svom putu ka uspjehu i prosperitetu na dunjaluku i Ahiretu. Međutim, nije prošlo ni nekoliko dana od njihovog vjenčanja, a glasnik je pozivao u džihad: ”O konjanici na Allahovom putu, uzjašite svoje konje i odazovite se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji je krenuo u vojni pohod!”

I Džulejbib se istog trenutka odazvao pozivu u džihad. Ostavio je svoju nevjestu u njezinim ukrasima, u najslađim i najljepšim trenucima za mladi bračni par koji se netom vjenčao. Izašao je poput strijele ispaljene iz lûka i pridružio se Allahovom Posalniku, sallallahu alejhi ve sellem.

Zajedno su prošli kroz poteškoće putovanja i poteškoće bitke u kojoj im je Allah podario pobjedu. Nakon bitke, ashabi su provjeravali ko je od njihove braće poginuo kao šehid i previjali su rane ranjenicima. I dok su prebrojavali mrtve i pomagali ranjenima, začuli su glas Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ko fali?” Rekli su: ”Fali taj i taj, i taj i taj!” Pa ih je Allahov Poslanik ostavio da traže nestale i poginule, a onda ih je ponovo pozvao i rekao: ”Vidite, da li neko fali?” Oni su rekli: ”Allahov Poslaniče, više niko ne fali.”

Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Ali, meni fali Džulejbib.” Ashabi su zaboravili na njega i nisu znali da je bio sa njima. Međutim, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jako je volio Džulejbiba i zato se raspitivao o njemu.

Ashabi su ga tražili po cijelom bojnom polju i na kraju su ga našli zajedno sa sedmoricom neprijateljskih vojnika koje je ubio, a zatim je poginuo. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je na to mjesto, stao iznad mrtvog Džulejbiba i rekao: ”Ubio je sedmoricu, a zatim je bio ubijen. On je od mene, a ja sam od njega, on je od mene, a ja sam od njega, on je od mene, a ja sam od njega.” (Muslim)

Da, Džulejbib je bio dio srca Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je odgajao i pripremao za život, i koji je od njega načinio istinsku ličnost i neustrašivog mudžahida koji je u svakom trenutku bio spreman da se žrtvuje na Allahovom putu.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi vratili su se svojim kućama, radujući se pobjedi koju im je Allah podario i radujući se zbog onih koje je Allah počastio šehadetom na Njegovom putu.

Kada je vijest o Džulejbibovoj pogibiji stigla do njegove supruge, ona je sa suzama radosnicama prihvatila Allahovu odredbu i to što je njezinog Džulejbiba odabrao za šehida.

Allah, dželle šanuhu, otvorio je Džulejbibovoj udovici mnoga vrata dobra, što ju je učinilo jednom od najbogatijih ensarijki i muslimanki koja je najviše dijelila svoj imetak na Allahovom putu, o čemu je Enes ibn Malik, rekao: ”Nisam vidio udovicu u Medini koja je više udjeljivala imetak od Džulejbibove udovice.”

Uzvišeni Allah joj je podario bogatstvo i otvorio joj vrata obilne opskrbe, baš onako kako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dovio za nju: ”Gospodaru moj, obaspi je dobrom i nemoj joj život učiniti tegobnim.”(saff.ba)

akos.ba

Povezani članci

Provjerite također
Close
Back to top button