Šezdeset godina međunarodnog imuniteta za masovna ubistva u Mijanmaru

Od svih globalnih vladajućih institucija, samo Savet može da preduzme efikasne mere protiv komandanata odgovornih za bezbednosne trupe koje decenijama terorišu nenaoružane, mirne demonstrante na ulicama. Da istaknem očigledno, lideri SAC uživaju zaštitu ne samo jednog, već dva veta, Kine i Ruske Federacije.

Takav osećaj nekažnjivosti prožima i ohrabruje, kako rečima, tako i delima čitav vojni establišment, od najstarijih generala do drugih činova mijanmarske vojske poznate kao Tatmadaw, uključujući i vojne lekare.

“Sasvim je u redu da Tatmadaw ubije milion od ukupno 53 miliona ljudi kako bi ugušio narodnu pobunu i uspostavio red”, prenete su reči koje je pukovnik Aung Kyaw Zaw, doktor specijalista za srce iz Ministarstva odbrane, rekao šokiranom medicinskom osoblju u privatnoj bolnici u Yangonu.

– Ne postoji institucionalno sećanje na afere – 

Nije reč o lažnim vestima ili propagandi protiv režima. Moji prijatelji lekari, čije užasnute kolege rade sa pukovnikom u toj bolnici, sinoć su mi prepričali ono što su nedavno saznali od izvora.

Doktor Aung Kyam Zaw nije prosečan medicinski radnik. On je oženjen najstarijom kćerkom generala u penziji Kyawa Htina, koji je bivši ministar odbrane i jedan od pet najboljih zamenika preminulog diktatora generala Nea Wina. Vojni doktor radi u privatnoj bolnici Kan Tha Ya u Yangonu, koja je u vlasništvu porodice vođe puča Min Aung Hlaing.

Međutim, javno iskazivanje želje doktora da milion srca prestane da kuca je samo početak.

Dobri doktor nastavio je da priča kako su se generacije vojnih lidera, kao što su generali Saw Maung, Khin Nyunt i Than Shwe, izvukle sa genocidom počinjenim protiv Rohingya, a da ne pominjemo prethodne krvave akcije protiv studentskih i civilnih demonstranata 1988. godine i protesta monaha 2007. godine. Ta imena više nisu ni na radaru međunarodnih kampanja odgovornosti.

Očigledno, ne postoji institucionalno sećanje na afere u Mijanmaru u krugovima globalnih kreatora politike, savetnika ili medija.

Za nas su tri generacije demokrata i etničke zajednice koje je Tatmadaw režim podvrgnuo sistemskoj represiji, talasima terora i vojnom nasilju od puča u martu 1962. godine, kao i međunarodni imunitet tokom i nakon Hladnog rata koji su predugo uživali vojni lideri Mijanmara deo kolektivnog sećanja.

Revolucionalno veće, režim generala Nea Wina, poklalo je nekoliko stotina demonstranata koji su protestovali protiv puča na glavnom Kancelarskom putu u kampusu Univerziteta Rangoon 7. jula 1962. godine, četiri meseca nakon “beskrvnog” puča protiv demokratski izabrane vlade premijera U Nua, pre nego što je nastavio sa eksploatacijom istorijske zgrade Studentskog zbora, ključnog uporišta starog anti-britanskog pokreta otpora.

Penzionisani lekar, sada u srednjim sedamdesetim godinama, rekao mi je kako je video da su trupe Tatmadawa pucale na studente demonstrante i posmatrače u kampusu Univerziteta Rangoon, a zatim, vatrogasnim automobilima ispirale mrlje od krvi studenata. Zahvaljujući društvenim mrežama, sada stalno mogu da gledam video klipove, pa čak i prenose uživo na Facebooku, sličnih užasnih scena, samo sa novom generacijom demonstranata širom zemlje.

Samo nekoliko godina nakon masakra generala Nea Wina, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Lyndon B. Johnson pozvao ga je u državničku posetu Vašingtonu. Na zahtev Nea Wina, administracija američkog predsednika naredila je Federalnom istražnom birou (FBI) da stavi u karantin nekoliko demokrata iz Mijanmara koji su u egzilu, kako bi generalova poseta protekla bez bilo kakvih neprijatnih incidenata.

Tokom Hladnog rata, SAD su, navodno za operacije mijanmarske vojske protiv trgovine narkoticima, obezbeđivale stotine miliona dolara, kako u gotovini, tako i u naturi (na primer, helikopteri dvostruke namene i avioni za vazdušni sprej protiv opijuma), dok su Centralna obaveštajna agencija i američke komande i štabovi obučavali stotine vojnih oficira mijanmarske vojske, uz pomoć američkih dolara poreskih obveznika.

– SAD nisu bile jedine- 

Tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, general Ne Win bio je dobrodošao i u zapadnim demokratskim zemljama, poput Zapadne Nemačke, Japana, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva. Kao česti VIP posetilac Ujedinjenog Kraljevstva zbog golfa, jahanja konja i medicinskih pregleda, general Ne Win pijuckao je čaj u Bakingemskoj palati sa kraljicom, koja je, prema navodima britanskog diplomate, burmanskog masovnog ubicu smatrala “dobrim momkom”.

Utešna misao za hiljade građana Mijanmara, koje su mučili i Centralna obaveštajna agencija (CIA) i istražitelji trenirani u britanskoj akademiji, a koji trunu iza rešetaka Nea Wina, nakon sto su prisilno proterani, može biti da makar Vlada Njenog visočanstva nije odlikovala Nea Wina, kao drugog dobrog momka Roberta Mugabea!

Svi ovi programi koji su omogućivali masovna ubistva prestali su nakon narodnog ustanka 1988. godine koji je pokrenuo krah Nea Winove jednopartijske nominalno socijalističke diktature, kao i zbog ideoloških vetrova demokratije i “civilnog društva” koji su duvali u zemljama pod levičarskim totalitarnim režimima, širom sveta.

Nakon detaljnijeg ispitivanja, i tokom Hladnog rata i nakon njega, zapadne vlade, globalne vladajuće institucije i međunarodne finansijske institucije uglavnom su zadržale svoje komercijalne i strateške veze sa ubilačkom vojskom Mijanmara. Čak i kada je Evropska unija zatvorila kancelarije vojnih atašea u Mijanmaru, kako su zahtevale sankcije, evropske vlade su gledale na drugu stranu.

Gledajući uticajne zapadne režime, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Program za razvoj UN-a, Azijska banka za razvoj, Odeljenje Ujedinjenog Kraljevstva za međunarodni razvoj, Agencija za međunarodnu saradnju Japana, Agencija za razvoj Nemačke (GDZ), Asocijacija jugoistočnih azijskih nacija i druge, nastavile su da priznaju vojne lidere međunarodno, a davale su i podršku tim režimima u vidu stotina miliona dolara pomoći, grantova i pozajmica, istovremeno podstičući direktna strana ulaganja u prirodne resurse. Da parafraziram izjavu o misiji nakon Hladnog rata, koju je dala Međunarodna krizna grupa, trend je bio da se regije i zemlje koje su imale sukobe (i bile zatvorena društva) pretvore u slobodna tržišta.

Okretanje glave na grube i dobro dokumentovane zločine koji su zabeleženi u međunarodnom pravu, bilo je uobičajeno za zapadne demokratske vlade i njihove međunarodne zastupnike, uključujući međunarodne nevladine organizacije, istraživačke centre i razvojne agencije, pod instrumentalizacijom ideja o razvoju, civilnom društvu, izgradnji mira i svemu ostalom.

Čak i kada su sankcije uvele SAD, Kanada i Evropska unija, naizgled kaznene mere su stvorene na takav način da dozvoljavaju ostvarivanje zapadnih korporativnih i strateških interesa u vojno upravljanom Mijanmaru. Na primer, kada su SAD 1997. godine prvi put uvele sankcije Mijanmaru, stvorene su dovoljno velike rupe u zakonu o sankcijama, pa su tako postojeći investicioni projekti vredni više milijardi dolara u sektoru nafte i gasa i drugim sektorima ekstrakcije prirodnih resursa ostali nedodirljivi.

Takav široko rasprostranjeni pristup da je sve kao i inače prema vojnim vođama Mijanmara nastavljen je i uprkos dokumentovanim izveštajima o zločinima protiv čovečnosti u domovini Rohingya u zapadnom Mijanmaru, ratnim zločinima u ostalim regionima manjina u istočnom, severnom i južnom Mijanmaru, raširenoj upotrebi prisilnog rada na projektima zapadnih zajedničkih ulaganja i sistematskim uništavanjem svega što se smatra prodemokratskom opozicijom vojsci.

– Odsustvo odgovornosti za ratne zločine – 

Proteklih deset godina, otupljujuća učestalost vesti i izveštaja o ljudskim pravima, o onome što je kasnije postalo široko prihvaćeno kao genocid protiv Rohingya, nisu odvratili međunarodne političke krugove i naterali ih da se povuku korak unazad, preispitaju svoje politike u Mijanmaru, stave moratorij na investicije i pomoć ili ponovo procene njihove vojne ili uopštene odnose sa Mijanmarom, koji je još uvek u rukama vojske.

Ni jednoglasna odluka Međunarodnog suda pravde u januaru 2020. godine da nametne privremene mere Mijanmaru u tekućem postupku Gambija protiv Mijanmara, ni tekuća istraga međunarodnih zločina Mijanmara protiv Rohingya nisu imale uticaja na nacionalnu ili međunarodnu politiku bilo koje vlade, regionalnih blokova ili međunarodnih finansijskih institucija.

Sve do državnog udara 1. februara i pritvora Aung San Suu Kyi, njenog marionetskog predsednika Win Myint i drugih političkih i lidera civilnog društva, Zapad i ostatak zemalja je plovio zajedno sa lažnim narativom o “krhkoj demokratskoj tranziciji” na čelu sa Suu Kyi. Tokom proteklih 60 godina, nijedan mijanmarski vojni vođa sa najvišom komandnom odgovornošću nije odgovarao na međunarodnom nivou ni za jedan međunarodni zločin.

Uzastopne generacije mijanmarskih vojnih lidera naučile su da je šest decenija potpunog odsustva odgovornosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, pa čak i genocid, čvrst dokaz da je moguće izvući se iz masovnih ubistava i sadašnjeg domaćeg terorizma. Zbog toga, ne čudi što je vojni specijalista za srce imao slobodu da izrekne drsku ideju da se ubije milion mijanmarskih demonstranata zbog nametanja novog poretka terorisanom društvu.

– Autor je koordinator Koalicije za slobodu Rohingya sa sjedištem u Velikoj Britaniji i saradnik Dokumentacionog centra za genocid smještenog u Kambodži

​​​​​​​* Mišljenja izražena u ovom članku su autorska i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Anadolu Agency.

Akos.ba