Predstavljena knjiga Hansa Künga: Islam – prošlost, sadašnjost, budućnost

Prijevod potpisuje Avdija Alibašić, profesor historije i filozofije, a u izdanju Izdavačke kuće “Dobra knjiga”.

Promociju su organizovali Muftijstvo sarajevsko, IK Dobra knjiga i Bošnjački institut. – Fondacija Adila Zulfikarpašića.

Uslov za mir u svijetu

Uslijed odsustva muftije sarajevskog Nedžad-ef. Grabusa zbog ranije preuzetih obaveza, uvodne i pozdravne riječi je uputio vlasnik i direktor IK “Dobra knjiga” Izedin Šikalo.

Ukazao je na značaj ovog kapitalnog projekta za ovu izdavačku kući i izrazio zadovoljstvo da o knjizi govore relevantni stručnjaci iz područja teologije, religije, filozofije i drugih bliskih oblasti.

Promotori su bili akademik Enes Karić, teolog Alen Kristić, prof. dr. Hilmo Neimarlija, prevodilac Avdija Alibašić, a pismo Karla–Josepha Kuschela, istaknutog teologa i Küngovog učenika, je pročitano prisutnima.

U svome slovu o autoru i knjizi Kuschel je ukazao na Küngov pristup u razumijevanju i pisanju o islamu, istakavši da se pouzdano znanje o islamu stiče i neposrednim uvidom za što “nisu dovoljne knjige.”

Stoga je podsjetio na Küngove posjete nizu muslimanskih zemalja svijeta. Kuschel naglašava da Küng postavlja i kritička pitanja islamu, ali nastoji korigovati i svoje razumijevanje. Nadalje, značajnim je istakao Küngovo insistiranje na imperativu dijaloga između religija te načinu na koji tome treba pristupiti.

Stoga, ova knjiga, prema njegovom mišljenju, predstavlja “veliku studiju o islamu kao želju da se razumije suština ove religije”. 

Istakao je da autor istražuje detaljnim i pojedinačnim analizama do kakvih promjena je došlo u tradiciji islama kroz historiju.

Naposljetku, Kuschel je istakao osnovne Küngove ideje kada je riječ o međureligijskom dijalogu među kojima je i stav da „vjerska izolacija nije opcija“.

 – Ako kršćani i muslimani ne budu živjeli u miru, mira u svijetu neće biti – kazao je Kuschel istakavši to kao glavnu Küngovu tezu.

Tome dodaje da je autor veoma ozbiljno shvatio faktor religije u svijetu. Stoga je intenzivirao istraživanja o mirovnom potencijalu religija te uspostavio “Projekat svjetskog etosa”.

Na tom tragu je Küng zastupao da svjetska politika mira ne može uspjeti bez predstavnika religija. U tom smislu Kuschel je naglasio da prepoznavanjem te odgovornosti religijski predstavnici bi ispunili Küngovo naslijeđe.

Učiniti muslimane i kršćane sposobnim za dijalog

Dr. Neimarlija je naglasio da je riječ o značajnom i velikom djelu. Osim toga, ukazao je da Küng, “koliko god je kontroverzan unutar Crkve, toliko je utjecajan izvan nje.”

U pogledu knjige, dr. Neimarlija je skrenuo pažnju na dijalektiku susretanja: približavanje teme i autora.

– Veliki autor traži veliku temu, a velika tema traži velikog autora – pojasnio je.

 Značajnim je istakao činjenicu da “katolički teolog piše knjigu o drugoj religiji, koja je, prema njegovoj religiji, historijski, suparnička.”

Dodao je da bi ovo djelo bilo veliko i da je iz pera drugog autora s obzirom na hiljadu stranica teksta te više od hiljadu i pet stotina fusnota koje pojašnjavaju osnovni tekst.

Kazao je da je ova knjiga plod polustoljetnog Küngovog studija, od prvih susreta s muslimanima Afrike do objavljivanja knjige. Potom, da sadrži obilje činjeničnog i orijentacionog znanja, a islam je prikazan diferencirano, a ne šematski.

 – Knjiga sadrži grandiozni kompleks informacija koje trebaju da pomognu zapadnim čitaocima da saznaju činjenice o islamu, a muslimanima da vide vide kako jedan mislilac i kršćanski teolog vidi i razumijeva islam. Cilj je da i jedne i druge učini sposobnim za dijalog – kazao je dr. Neimarlija.

Naglasio je da je ovo djelo protiv iskrivljenje slike islama na Zapadu, ali se ne priklanja ni idealnoj slici islama.

– U tom nepriklanjanju je dosljedan, jer ni svoj put u Katoličkoj crkvi ne priklanja idealiziranoj slici – istakao je.

Smatra da je pojava bosanskog izdanja ovog djela afirmisanje njegove važnosti.

Knjiga aktuelna pred izazovima vremena

Akademik Karić se u svome izlaganju, prije svega, osvrnuo na značaj Drugog vatikanskog koncila, kada je usvojena Deklaracija o odnosu prema nekršćanskim religijama.

Pri tome je naglasio važnu ulogu Hansa Künga kao jednog od najkompetentnijih teoloških savjetnika, koji je detaljno poznavao i pratio proces Koncila.

Riječ je o Deklaraciji “kojom se želi pospješiti svjetski mir između religija i vjernika te svih ljudi koje te tradicije obuhvataju, iako su oni sekularnih uvjerenja.”

– Uporedimo li Koncilski odjeljak o islamskoj vjeri sa sadržajem cijeloga djela jasno se vidi da je ova knjiga komentar ove deklaracije – istakao je akademik Karić.

Važnim je naglasio da Küng upravo i govori o onome što Deklaracija izričito spominje, ali on “široko tumači i ono što Deklaracija ne spominje”.

Kazao je da su Küngove deskripcije i analize često takve da ih muslimani mogu doživjeti kao kritičke ili oštre. Također, dodao je da u ovom djelu Küng islam oslovljava kao “svjetsku vjeru čiji se vjernici nadaju Bogu”.

Küng je stava, kako je to Karić istakao, da je “s islamom dijalog itekako potreban”.

– Sve su ovo razlozi da se ovo djelo preporuči studentima i profesorima u vrijeme kada se opet budimo pred opasnošću brojnih hegemonija i totalitarizama – zaključio je akademik Karić.

Služenje ljudskosti i put ka svijetu mira i pravde

Podsjećajući da je ovo djelo dio Küngove trilogije na više od četiri hiljade stranica, teolog Kristić ukazuje da je to temelj “Projektu svjetskog etosa“.

 – Unutar tog projekta Küng sanja da će sve religije biti jedan od jamaca i stubova globalnog mira i svijeta globalne pravde. Da bi se to dogodilo, u te tri religije mora se dogoditi obnova. To je cilj trilogije i ove knjige: na jedan drugačiji način oživotvoriti svoje duhovne i etičke kapacitete. Tada će moći biti ono o čemu Küng sanja – kazao je Kristić.

Potom, naveo je nekoliko „hermeneutičkih natuknica“ o čitanju ovog djela.

Prije svega, istakao je ljudskog kao polazište religija, odnosno opći kriterij svih religija, prema Küngu, je služenje ljudskosti.

Zatim, naglasio je da onaj čovjek koji “ponire u vlastito u dubinama vlastitog susreće srodnost s drugima.” Pored spomenutog, Kristić je kazao da Küngov pristup nije svrha samom sebi, već je riječ o “otvaranju budućih perspektiva” tako što ćemo razumjeti dosadašnji put, što bi značilo i propitivati paradigme iz prošlosti.

– Naš zadatak je graditi novu paradigmu u tradicijskom lancu, ali sada u svijesti da je apsolutni kriterij ljudskost – kazao je Kristić, te dodao da je ključno pitanje kakva će biti paradigma religija u budućnosti, pa i u kontekstu bosanskohercegovačkog društva.

Potreba za unutarmuslimanskim dijalogom

Prevodilac Alibašić je, prije svega, izrazio zahvalnost akademiku Kariću koji je bio mišljenja da bi bilo značajno prevesti ovo djelo na bosanski jezik, potom i rahmetli Hadžemu Hajdareviću koji je usavršio jezički kvalitet prijevoda te Šikalu koji se opredijelio za izdavanje bez kalkulacija time pokazavši da “izdaje knjige koje su potrebne društvu”.

Alibašić je skrenuo pažnju na bogat opus Hansa Künga, a potom se osvrnuo na tri metodološke karakteristike ove knjige: multidimenzionalno predstavljanje slike islama; zahtjev za razumijevanjem svakog sistema iznutra i trijaloški pristup, koji uključuje posmatranje tema iz ugla i ostale dvije monoteističke religije. 

Naglasio je da Küng naposljetku islam predstavlja kao religiju nade.

Potom, na tragu knjige, Alibašić zaključuje potrebu razvijanja unutarmuslimanskog dijaloga, što smatra bitnijim za muslimane. 

– Knjiga je izvanredan podsticaj za razmišljanje o nama i drugima. Mislim da sami muslimani moraju prepoznati potencijale u ovoj slici nade kako je istakao autor, s ciljem spasa čovječanstva i ove zemlje – zaključio je prevodilac Alibašić. 

Moderator promocije je bio Željko Ivanković.

– Hans Küng (1928-2021), jedan je od najistaknutijih mislilaca našeg vremena. Nakon studija teologije i filozofije na papinskom Gregorijanskom univerzitetu u Rimu (1948-1955) i Parizu od (1955-1957) do 1959. godine bio je aktivan kao pastor, a od 1960. kao profesor za fundamentalnu i ekumensku teologiju u Tübingenu. Na Drugom vatikanskom koncilu bio je angažiran kao peritus – savjetnik. Vatikan mu je 1979. godine oduzeo licencu za crkvenu nastavu, ali je nastavio djelovati kao nezavisni profesor ekumenske teologije i direktor Instituta za ekumensko istraživanje u Tübingenu. Njegov višedecenijski studij svjetskih religija doveo je do utemeljenja “Projekta svjetskog etosa” (1990) i uspostave “Fondacije Svjetski etos”(Stiftung Weltethos), čiji je predsjednik bio od 1995. do 2013. godine, U toku skoro sedamdesetogodišnjeg teološkog djelovanja napisao je 74 monografije i preko hiljadu članaka iz raznih oblasti koji su objavljeni na brojnim jezicima. Uz brojna priznanja, bio je počasni doktor 16 univerziteta – izdvojili su organizatori iz bogate biografije Hansa Künga. (preporod.info)

akos.ba