Jednog dana je jedna žena došla kod komšinice i zatekla je u kući kako sjedi sa svojom kćerkom Fatimom. Međutim, Fatima je nastavila da sjedi i nije se obazirala na dolazak njihove komšinice. Njena majka se veoma iznenadila tome da Fatima nije ustala i poselamila njihovu gošću. Komšinica je, uprkos takvom ponašanju, ipak pružila ruku Fatimi, ali je Fatima i to zanemarila i ostavila komšinicu da stoji ispružene ruke nekoliko trenutaka. Njena majka se toliko uznemirila da je povikala: “Ustani i poselami svoju tetku.” Fatima je i dalje sjedila i razgledala uokolo kao da, upoće, nije čula riječi svoje majke.
Komšinica se veoma uvrijedila zbog takvog Fatiminog postupka pa se okrenula i pošla da se vrati svojoj kući, govoreći: “Izgleda da sam došla u pogrešno vrijeme.”
Tada je Fatima naglo ustala i uhvatila komšinicu za ruku, te je poljubila. Rekla je: “Oprosti tetka. Tako mi Allaha, nisam imala namjeru da te uvrijedim.” Blago ju je povukla za ruku i, s puno poštovanja, je pozvala da sjedne, govoreći: “Znaš li, draga tetka, koliko te volim i poštujem?!”
Fatima je uspjela pridobiti komšinicu i izvinuti se za svoje čudno ponašanje. Njena majka se jedva suzdržavala od toga da uzvikne na svoju kćerku.
Kad je komšinica krenula doma, Fatima je požurila da joj prva pruži ruku i rekla je da njena ruka treba ostati ispružena kako bi se iskupila za svoj ružan postupak prema njoj. Međutim, ona ju je privila na prsa i poljubila u obraze, te joj odgovorila: “Šta ti je Fatima, pa rekla si da nisi imala namjeru da me uvrijediš.”
Čim je komšinica izašla, majka se srdito obratila Fatimi: “Šta te navelo da to uradiš?” Fatima je odgovorila: “Znam da sam te osramotila, majko. Oprosti mi!” Majka reče: “Prišla je i pružila ti ruku, a ti sjediš i ne možeš pružiti ruku da se rukuješ!?” Fatima je rekla: “Draga mama, i ti to isto radiš.” Majka uzviknu: “Fatima, i ja to isto radim?!” Fatima odgovori: “Da, radiš to i danju i noću. On tebi pruža Svoju ruku, a ti je odbijaš.” Njena majka je vrisnula: “Ko je to meni pružio svoju ruku, a da ja nisam uzvratila.” Fatima reče: “Allah, draga majko. Allah ti pruža ruku i danju i noću da mu se pokaješ, a ti se ne kaješ.” Majka je zaćutala na kćerkine riječi.
Fatima je nastavila: “Ti si, mama, bila tužna kad nisam pružila ruku našoj komšinici i bojala si se da se ne pronese loš glas o meni, a ja sam tužna svaki dan jer gledam kako odbijaš da se pokaješ Allahu.
Kaže Poslanik a.s.: ‘Zaista će Uzvišeni Allah pružati Svoju ruku noću da bi se pokajao onaj koji je zgriješio po danu, a pruža Svoju ruku po danu da bi se pokajao onaj koji je zgriješio noću, sve dok sunce ne izađe sa zapada. (prenosi Muslim)’ Vidiš li, draga mama, da nam Allah dva puta dnevno pruža ruku da se pokajemo, a ti to odbijaš.”
Majčine oči su se ispunile suzama. Fatima je nastavila: „Majko, bojim se za tebe jer ne klanjaš, a prvo za šta će rob biti pitan na Sudnjem Danu je namaz. I bojim se za tebe jer izlaziš iz kuće otkrivena, a Allah ti naređuje da se pokriješ.“
Suze pokajanja krenuše niz majčine obraze i ona poče doviti: „Allahu, oprosti mi. Allahu, oprosti mi…“
Izvor: sabayacafe.com
Za Akos.bA prevela i obradila: Arnela Hasić – Ljevo
