Poezija: Emina Avdagina

Ja sirota u Vakufu gradu,
ljubljah mladog Avdagića Avdu.
Ljubav naša daleko se čuje
al’ mi stari Selim poručuje:
Oj Emina, Mehmedova ćeri
ja ću tvojima doći do večeri.
Tražiću te od tvojega baba
neću za te ja žaliti blaga.

Dođe Selim i ponudi blago,
crno blago ne bilo mu drago.
Moji mene njemu obećaše
a za moje srce ne pitaše.
Izun dade i tako ostade,
pa on pođe kući na ograde.

Topot konja po kaldrmi ječi
molim Boga da sve ovo spriječi.
Sejo moja, sestrice jedina,
proklet da je Selim s dukatima,
nit’ ću njega nit’ njegova blaga
više mi je crna zemlja draga.
Ti poslušaj moje zadnje želje
pozovi mi Avdu pod pendžere.

Seja moja nije lijena bila
pa je Avdi haber učinila.
Moj Avdaga tako ti je stanje
nego leti babi na imanje
ne daj seje za starog Selima,
ne mjeri se sreća dukatima.

Uđi Avdo na zadnju kapiju
i odvedi seju najmiliju.
Dođe Avdo pravo u avliju
al’ ne ode na zadnju kapiju.
Čuj Mehmede, ti Eminin babo,
ne otimam ni srebro ni zlato
ja odvodim najveće mi blago,
tvoju ćerku, moje srce drago.

Oj, Emina, jabuko rumena,
dok je mene bićeš moja žena!
Nit’ se bojim sultana, nit’ serdara,
Allaha mi, ni Selima stara.
U Bosni je tako vjekovima bilo,
za sevdah se vavijek živjelo.

Autori: Elmin i Sijana Poturović

dvvijesti.info