Muaz ibn Džebel: Najbolji poznavalac halala i harama

Muaz ibn Džebel ibn Amr je ensarija iz medinskog plemena Hazredž.

Ovaj mladić je prihvatio islam još u Medini prije dolaska muslimana u nju. Bio je među sedamdesetak ashaba koji su se susreli sa Allahovim Posanikom, s.a.v.s., na Akabi i obavezali mu se na vjernost i zaštitu kada se preseli kod njih u Medinu. Poslanik, s.a.v.s., je zbratimio Muaza ibn Džebela sa svojim amidžićem Džeaferom ibn Ebi Talibom. Muaz je učestvovao sa Poslanikom, s.a.v.s., u najpoznatijim bitkama kao što su Bedr, Uhud, Hendek i ostali poznati pohodi. Obzirom da je bio jako privržen Poslaniku, s.a.v.s., to je rezultiralo time da je od njega mnogo naučio. Bio je među ashabima koji su naučili Kur’an napamet još za života Muhammeda, s.a.v.s. Enes, r.a., kaže: „Za života Poslanikova Kur’an su naučila napamet četvorica ljudi i svi su bili od ensarija: Ubej ibn Keab, Zejd, Muaz ibn Džebel i Ebu Zejd, jedan od mojih amidža.“ Njegovo druženje sa Poslanikom mu je dalo još jednu specifičnost u odnosu na ostale ashabe a to je da je Muaz, r.a., bio ashab koji je najbolje poznavao halal i haram, tj. ono što je dozvoljeno i što je zabranjeno, u islamu.

Enes ibn Malik, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Najmilostiviji od moga ummeta je Ebu Bekr, najstrožiji u vjeri je Omer, najiskreniji u stidljivosti je Osman, najbolji poznavalac halala i harama je Muaz, najbolji poznavalac nasljednog prava je Zejd i svaki narod je imao svoga povjerenika a povjerenik ovoga umeta je Ebu Ubejde.“ (Hadis je sahih a zabilježili su ga Ahmed, Tirmizi i drugi.)
Posljedni susret Muaza sa Poslanikom, a.s.

Nakon pohoda na Tebuk Allahov Poslanik, s.a.v.s., je poslao Muaza ibn Džebela, sa skupinom drugih ashaba, u Jemen, kao kadiju i onoga koji će ljude podučavati islamskim propisima. S njim je poslao pismo stanovnicima Jemena u kojem Poslanik, s.a.v.s., između ostalog kaže: „Poslao sam vam jednog od najboljih svojih ashaba.“ Poslanik, s.a.v.s., je lično ispratio ovu grupu ashaba koji su krenuli kao misionari u Jemen. Poslanik je išao pored Muazove deve a on je jahao. Dugo je pratio Muaza a zatim mu je na rastanku rekao: – O Muaze, možda se više nećemo sresti, možda ćeš nekad proći pored moje džamije i mog kabura…“ Ove riječi su jako dirnule Muaza, pa je zaplakao zbog rastanka sa svojim Vjerovjesnikom i prijeteljem Muhammedom. Poslanik mu reče: – Nemoj plakati, o Muaze, jer plač je od šejtana.“ (Iz života ashaba, str. 358 i Sijer e’alamin-nubela’ od Zehebija, 1/448.)

Tako se uistinu i desilo. Muaz, r.a., je ostao u Jemenu sve do Poslanikove, s.a.v.s., smrti. Kada je Ebu Bekr, r.a., postao halifa Muaz, r.a., se vratio u Medinu. Jednom prilikom je stajao pored Poslanikovog kabura i plakao. Neko ga upita: -Zašto plačeš, o Muaze? On reče: -Zbog hadisa kojeg mi je ispričao Allahov Poslanik, s.a.v.s., a on glasi: „Najmanje djelo koje se učini radi ljudi (da bi to ljudi vidjeli) se smatra jednom vrstom širka (višeboštva).“ U znanju i poštovanju Muaz je dosegao vrhunac dok je još Poslanik bio živ, ali ga je održavao i nakon Poslanikove smrti, iako je bio mlad, jer Muaz je umro u vrijeme Omerovog hilafeta, u 33. godini života. Ebu Musa El-Havlani, jedan od istaknutih tabi’ina kaže: „Došao sam u džamiju u Damasku i zatekao sam grupu ashaba, srednjovječnih ljudi, a među njima je bio mladić lijepa izgleda. Kad bi se oni razišli u nekim pitanjima, obratili bi se tom mladiću. Upitao sam jednog od njih: -Ko je ovaj mladić? On odgovori: -To je Muaz ibn Džebel.“
Muaz, r.a., je umro 18. godine po Hidžri među ashabima koji su umrli od kuge u Amevasu, koju je Poslanik, s.a.v.s., najavio, kao jedan od malih predznaka Sudnjeg dana.

Izvor: Fuad Sedić, Ashabi – najodabranija generacija, IPF Bihać, Bihać, 2015., str. 174-176
Akos.ba