Književni kutak
Ljubav dijaspore
Ljubav dijaspore
Ne budi nam tužna zemljo naša
sinovi i kćeri pozdrav ti šalju
žive u tuđini sa slikom tvojom
da opstaneš sve od sebe daju.
U mislima s tobom su često
ne žele te vidjet zabrinutu
sanjaju ti mahale i ceste
uništit će zlo i tu ruku krutu.
Prošlost ih proganja često
svaki san ih u noći muči
nije lako sve zaboraviti
a još teže halaliti.
Zemljo naša draga
od pomisli da te ruše
nestaje nam svaki dan
tračak naše duše.
Srce nam u tuđini zebe
navikli mi ovdje nismo
svaki tren, svaki dan
željan je tebe.
Znam mrze te, ne vole te svi
ali nama srce živi sa svojim snom
da vratimo se nekad u svoj dom.
Biće sreće i to dobro znamo
vratit će se ljubav da procvjeta
budit će te kao nekad u zoru
živa bila još stotinu vjekova i ljeta.
Tiha budi a zlo ti od sebe pusti
ne vraćaj se ti vremenu starom
ti si bona hamajlija naša
ljubav za tobom u nama sija
kao sunce svojim žarom.
Pecaju te često kao ribar ribu
ujedaju ko komarac njih
nisu svjesni da si ljubav naša
i da želiš samo život tih.
Autor: Alma Buljubašić Maglić
Akos.ba
