Komentari Kur’ana na arapskom jeziku

Kur’an je samoobjašnjavajući i sam po sebi najbolji komentator. Bilo kako bilo, postoji velika potražnja i potreba za stručno objašnjenje i uputu.

            Muslimani koji nisu eksperti posebno su zahvalni što su u prilici pročitati upute u pogledu:

• mogućih alternativnih značenja,
• pasaža koji imaju iste karakteristike,
• relevantnih pojašnjavajućih Poslanikovih tradicija,
• ranih komentara,
• vremena i mjesta te provoda objave (usulu-l-Kur’an),
• predislamskih okolnosti.

Sve dok su najupućeniji drugovi i supruge Poslanika – poput Abdullaha ibn Abbasa, Abdullaha ibn Mes’uda, Alije ibn Ebi Taliba, Ubejja ibn Ka’ba, Ebu Ubejde, Zejda ibn Sabita, Aiše bint Ebi Bekr – bili živi još uvijek nije postojala potražnja za pisanim komentarima. Kao što je bio slučaj, ovi izvrsni su bili živi hodajući komentari Kur’ana.

Ali od tog vremena, komentari na arapskom jeziku sve više su postajali važni za globalni razvoj islama. Sljedećih jedanaest autora se, zasigurno, mogu pronaći u bilo kojoj anatologiji ove vrste:

• Taberi, Ebu Džafer Muhammed ibn Džerir, umro 923. godine; Džami’u’l-Bejan an Te’vili aji-l-Kur’an, 30 tomova, klasični komentar ajet po ajet, trenutno postoji prijevod na engleski jezik. Tradicionalan po svojoj metodologiji (et-tefsir bi-l-me’sur) fiziološki se oslanja na predislamsku poeziju.
• Tustari, Sehl bin Abdullahh Ebu Muhammed, umro 896. godine; Tefsiru-l-Kur’ani-l-Azim: prvi komentar iz jedne sufijske (misitčne) perspektive, polazi od pretpostavke da su ključne kur’anske poruke skrivene, i da ih mogu jedino razumjeti derviši gnostivi, zahvaljujućii njihovoj prosvjetljenosti i otkrovenju (el-kešf).
• Zamahšeri, Ebu-l-Kasim Mahmud bin Omer, umro 1140. godine; El-Keššaf an Haqaiqi Devami’i-l-Tenzil: prvi kapitalni racionalistički komentar (tefsir bi-r-re’j), predstavnik filozofske Mu’tenzilijske škole mišljenja. Premda Perzijanac, Zamahšeri se smatra najistaknutijim arabistom svog vremena. Njegov arapski leksikon i dalje je autorittivan.
• Tabarsi, Ebu Ali Fadl bin Hasan, umro 1153.; napisao je prvi glavni kur’anski komentar sa ši’ijske tačke gledanja. Medžmu’a el-Bejan fi tefsiri-l-Kur’an.
• Razi, Fahruddin Muhammed ibn Omer bin Husejn, umro 1209. godine; Et-Tefsiru-l-kebir: prvi veliki komentar napisan od strane muslimanskog eksperta koji je psojedovao enciklopedijsko znanje, dokazujući kompaktibilnost Kur’ana sa filozofijom, astronomijom i ostalim prirodnim znanostima.
• Bejdavi, Nasruddin Ebu-l-Hajr Abdullah bin Omer, umro 1291.godine; Envaru–t-Tenzik ve esraru-t-Te’vil:njegov komentar je još uvijek popularan budući da kombinira pogodnosti koje su upregli i Zamahšeri i Razi bez njihovih pretjerivanja.
• Ibn Arebi, Muhjiddin, umro 1240. godine; Tefsiru-l-Kur’ani-l-Kerim: jedino spekulativno, ezoterijsko, gnostičko te stoga heterodoksno tumačenje od strane najpoznatijeg muslimanskog (ili panteističkog) mistika (sufije) srednjeg vijeka.
• Ibn Kesir, Ebu-l-Fida Ismail bin Omer, umro 1387. godine; Tefsiru-l-Kur’ani-l-Azim: ajet po ajet tumačenje od strane jednog historičara i stručnjaka za hadis sa potpunim lancem prenosioca (el-isnad) koji se nudi za svaku tradiciju koja je upotrebljena. Jedna sažeta tridesetotomna engleska verzija je štampana od strane Al-Firdous kuće u Londonu (od 1996.).
• ”Džalalejn” – Komentar zajedno urašen od strane Dželaluddina el-Mehallija (umro 1459.) i Dželaluddina es-Sujutija (umro 1505.); Tefsiru-l-dželalejni: zahvaljujući svojoj kompaktonosti i dalje je veoma popularan.
• Abduhu, Muhammed, umro 1905. godine; Tefsiru-l-Menar: ovaj nezavršeni neracionalistički komentar u 12 svezaka od strane rahmetli šejhu-l-Azhara u Kairu, označava početak sadašnje revitalizacije islama. On upućuje kritiku ranijim pretjeranim preokupiranostima leksikom i gramatičkim aspektima.
• Qutb, Sejjid, umro 1966.; Fi Zilali-l-Kur’an (”U hladovima Kur’ana”) napisan od strane ideološkog lidera egipatske Muslimanske braće tokom vremena vladavine Džemala Abdu-n-Nasira, koji ga je i smaknuo. Njegov komentar u pet svezaka, napisan u zatvoru, analizira zapadno (i egipatsko) društvo kao neopagansko i naglašava političke i sociološke aspekte.

Ljudi koji su zainteresirani za jedan historijski pregled intelektualnog bogatstva arapskih kur’anskih komentara trebali bi konsultirati anatologiju Muhammeda Ejjuba ”The Kur’an and it’s Interpreters” (Kur’an i njegovi tumači).

Izvor: ,,KRATKI VODIČ KROZ KUR’AN”

Autor: Murad W. Hofmann

Za Akos.ba pripremila: Adisa Omerbašić