Ja sam otac, a ne dadilja
Biti otac je potpuno drugačija živuljka od mame. Ukoliko neko vidi mamu sa djecom u trgovini, neće doći do oduševljenja. Ne mogu čak ni reći koliko su me puta pitali da sam bejbisiterka svojoj djeci. Kada se prvi put dogodilo, bio sam zapanjen, postao sam obramben i rekao sam da se to zove očinstvo. Od tada sam pokušavao da pametnije odgovorim kako bi vidio reakciju. Jedan od mojih favorita je da im kažem da moja mama mi kaže da mi nije dozvoljeno da čuvam djecu.
Zašto postoje takvi dupli standardi kada se radi o tome da tokom normalnih, svakodnevnih aktivnosti očevi budu sami sa svojim djecom? U 2016. godini ne bi trebalo da je u redu da ove žene podvrgnu očeve ovoj ponižavajućoj vrsti ponašanja.
Jučer dok sam se vraćao s posla, u metrou je bio mladi otac sa svojim jednoipogodišnjim sinom. Kao većina male djece, on je pokušao da baci bočicu, ali ona je pala na pod i ostala uspravna, gotovo savršeno. Otac je podigao i vratio sinu. Starija žena mu je prišla i kazala da je previše bakterija na podu, i da ne bi trebao djetetu dati bocu bez da je prethodno dezinfikuje, te da to djetetova mama ne bi dopustila.
Mladi otac je izgledao gotovo poražen dok je sklanjao bočicu gledajući s čim će je očistiti, a ja jednostavno nisam mogao sjediti i gledati. Rekao sam mu dovoljno glasno, kako bi žena mogla čuti, da duda nije bila ni blizu poda i da on izgleda kao brižan otac i da uživa u tim trenucima nasamo sa sinom jer oni ne dolaze ni približno toliko često. Dobio sam jako zloban pogled od te dame, i uživao sam u svakoj sekundi. Kada je otišla, rekao sam mu da ne postoji nijedna stvar koju mama može učiniti, a da je ne može i otac, te da i dalje nastavi raditi tako dobro.
Očevi su često poznati kao loši i strogi momci koji nemaju pojma o djeci i neprestano im se govori da djecu prepuste majci, ali ovo nisu više pedesete godine.
Sada je sve veći broj očeva koji ostaju kod kuće i majki koje izdržavaju porodice ili jednostavno da bi se izbjegao smiješni izdatak vrtića. Veselim se vremenu kojeg provodim sam s djecom i kada vodim barem jedno od njih sa mnom tokom vikenda dok obavljam razne poslove na vani. To je naše posebno vrijeme koje provodimo zajedno, i oni znaju da je obično zapečaćeno savezom da ćemo čuvati tajnu od mame i njihove braće i sestara. Moja žena je išla vikendima na putovanja, i vjerovali ili ne, ona bi dolazila u čistu kuću i djeca su bivala još uvijek u jednom komadu!
Možda smo šašavi roditelji, strožiji roditelji ili zabavniji roditelji, ovisno o vremenu, ali ne postoji razlog zašto oba roditelja ne bi ispunjavala bilo koju od ovih uloga u različito vrijeme. Moja žena i ja dajemo od sve od sebe da budemo roditelji koji zajedno rade na odgoju i da otklonimo stres jedno od drugog i da češće dobijemo zasluženo vrijeme posvećeno samo sebi, te da ne brinemo o djeci i koliko dugo će djeca biti sama s drugim roditeljem. Moja žena zna da ukoliko probudim moju kćerku i obučem je, da možda neće biti u slatkom izdanju i da će njena kosa biti počešljana, ali ne u pletenicama ili nečemu sličnom, i to nam je potpuno u redu. Gotovo svake večeri kuha, obično kupujem sve namirnice što su nam potrebne, perem i sušim veš, peglam, čak i nekoliko puta raspremim krevet da mi se i ne kaže.
Napisao: Mark Roeder
Prijevod i obrada: IslamBosna.ba
