Historija nas uči da Muslimanska braća plaćaju najveću cijenu promjena u Egiptu
Pre šest godina, 25. januara 2011. godine, otpočeli su protesti koji su rezultirali ostavkom Hosnija Mubaraka nakon što je autoritativno vladao Egiptom punih 30 godina. Svoju ostavku saopštio je 11. februara, nepune tri nedelje od početka masovnih protesta koji su se dešavali širom Egipta.
Danas, posle šest godina, s pravom možemo da kažemo da se revolucija u Egiptu završila tragično. Uzroka koji su doveli do neuspeha revolucije ima mnogo. Takođe, teško da danas iko od mnogobrojnih aktivnih učesnika revolucije može da porekne svoj deo odgovornosti za ishod kakvom trenutno svedočimo.
Međutim, isto tako s pravom se može ustvrditi i to da nisu svi platili podjednaku cenu nakon vojnog puča koji je egipatska armija izvela protiv prvog demokratski izabranog predsednika Egipta Mohameda Morsija. Kada je revolucija krenula, mnogi su zamerali Muslimanskoj braći što su oklevali da podrže revolucionare. Ipak, danas, s ove distance, nakon svega što se desilo u Egiptu, svima može da bude kristalno jasno zbog čega je starija garda Muslimanske braće oklevala i pažljivo preispitivala odluku da li da se pokret aktivno priključi revoluciji. Razlog za takvo nešto veoma je jednostavan – nisu želeli da im se ponove iskustva iz prošlosti.
Opširnije na portalu Al Jazeere.
