Dan istine

Kada se smrkne početak nastane,

sve dunjaluka što imaš nestane.

Neko zrno, neko puno sevapa ponese,

neko sporo, a neko ih brzo prenese.

Niko za nikog, a tvoj ti tu,

ostaješ sam sa žuljevima ako ih imaš.

Voda i guši se neko,

a neko je spašen u hladu.

Svi su tu, a sam si.

Strah i čekanje

fajde nema za kajanje.

Isto sve i bez crne vlasi

niko da te spasi.

Čeka se Knjiga

u desnu ili lijevu

i samo ti to briga.

Odzvanja: “Daj mi šansu još jednu!”.

Tragovi svjetla i mraka na licu,

kao vjetar prolaze oni što nosiše dragulj u srcu.

Pod tankim podom pade

neko ko zlo imade.

Vrijeme dođe…

i…

Allahu daj da dobro prođe…

Za Akos.ba piše: Kurtić Nihad