Ahlak ashaba: Bavili su se svojim mahanama, a tuđe skrivali
Ahlak ashaba: bavili su se svojim mahanama, a nikako tuđim; tuđe mahane su pokušavali maksimalno skrivati
Poslanik, s.a.v.s, kaže: „Hoćete li da vas obavijestim o najgorim ljudima među vama?“ Reče: „Oni koji hode s nemimetom, koji razdvajaju prijatelje i koji poštene ljude u muku zamotavaju.“
Poslanik, s.a.v.s, kaže: „Ko sakrije manu brata muslimana, Allah će skriti njegove mane na dunjaluku i ahiretu.“ Neki su znali reći: „Neki dobro znaju svoje mane, ali i pored njih vole sebe, dok svoga brata muslimana preziru samo zbog sumnji koje prema njemu imaju; pa gdje li je razum ljudima?!“
Bilježi se da je Isa, a.s, Merjemin sin, rekao: „Nemojte gledati u grijehe ljudi kao da ste vi gospodari. Gledajte u vaše mane zato što ste vi robovi. Ljudi se dijele na dvije skupine: iskušane i pošteđene.
Smilujte se onima koji su na kušnju stavljeni, a Allahu zahvaljujte na zdravlju i poštedi.“
Vođa vjernika Omer ibn el-Hattab rekao je: „Neka se Allah smiluje onome ko meni pokloni moje mane.“
Ša’bi je rekao: „Ko bude istraživao mane svojim prijateljima, ostat će bez prijatelja.“
Čuvaj svoj jezik, brate moj, jer ko zadre u nutrine ljudi, ljudi će prodrijeti u njegovu nutrinu. Nikad ne zaboravi sebe, onda kad vidiš neki grijeh ili manu kod svog brata muslimana. Obaveza ti je da se tada podsjetiš na svoje grijehe i mane, zato što je zemlja od koje smo stvoreni jedna. Sve što je mogao učiniti on, možeš učiniti i ti.
Ashabima i prvim generacijama muslimana (selefu) nije bilo draga da se ičija mana čuje. Sebe su kontrolisali u priči, postupcima, hrani i piću. Svoje tijelo čuvali su od zapadanja u ono što je Allah zabranio, a pogotovo jezik, stomak, svoj spolni organ i oko!
Poslanik, s.a.v.s, rekao je: „Čuvaj se harama, bit ćeš najbogobojazniji; budi zadovoljan onim što ti je Allah dao, bit ćeš bogatiji. Čini dobročinstvo prema svome komšiji, bit ćeš vjernik. Želi ljudima ono što želiš samome sebi, bit ćeš musliman. Nemoj se mnogo smijati, jer prekomjeran smijeh umrtvljuje srce!“
Junus ibn Ubejd rekao je: „Suština bogobojaznosti leži u pošteđenosti od sumnjivih stvari, i svođenju računa samim sobom u pogledu svakog učinjenog koraka. Onaj ko nije takav nije bogobojazan!“
Neki su znali reći: „Nemoj se ustručavati bogobojaznosti u sitnicama, jer je takvo postupanje samo jedna merdevina koja nas vodi ustručavanju od bogobojaznosti u krupnim stvarima.“
Ed-Dahhak je rekao: „Susreli smo se s ljudima koji su studirali bogobojaznost, pa su čak i putovali radi toga po tri i više mjeseca. Danas susrećemo ljude koji ne tragaju za bogobojaznošću, niti rade u skladu s njom ako budu opomenuti u vezi s tim!?“
Ljudi iz prethodnih generacija muslimana bi se, ako bi nekome od njih negdje ispao dinar iz džepa, vraćali da ga potraže, ali kad bi ga našli, ne bi ga uzeli jer su se bojali da taj dinar nije tuđi, a da je njihov već neko uzeo!?
Izvor: Ahlak selefa
Autor: Dr. Ahmed Ferid
Prijevod: Sead Jasavić, prof.
Za Akos.ba pripremila: Emina Kahvić