Hazreti Ebu Zerr: Slomljeno srce

U Medini je svanuo novi dan. Ljudi su polahko izlazili iz svojih kuća. Neki su išli na pijacu, neki u bašću ili na njivu. Kao i svakog dana, djeca su se okupljala i igrala. Cijeli grad je bio u pokretu.

Kako su sati prolazili i vrućina je bila sve veća. Djeca su se od te vrućine sklanjala u hlad i tamo nastavljala svoju igru. Umorni od posla, ljudi su se povlačili u hlad i odmarali.

I Poslanikovi s.a.v.s., ashabi hazreti Bilal i hazreti Ebu Zerr su sjedili u hladovini i razgovarali. Mašući rukama su objašnjavali nešto jedan drugome. Razgovor se odužio. Nakon nekog vremena dva prijatelja počeše raspravljati. Kako se rasprava dužila, uzbuđenje je raslo. Ebu Zerr reče nešto čemu se Bilal usprotivi, a onda Ebu Zerr, u jeku rasprave, povika:

-Hajde ti, sine crnkinje! Zar to tako može?

U tom trenu hazreti Bilal zastade. Nije mogao vjerovati onome što je upravo čuo. U ušima su mu odjekivale riječi koje je izgovorio Ebu Zerr.

Bilal je bio crnac. Koža mu je bila prilično tamna. Takvi su mu bili I otac I majka. Njegov prijatelj Ebu Zerr smatrao ga je manje vrijednim zbog toga što mu je majka žena crnog lica.

Međutim, nije sramota biti crnac. Svakako čovjek ne može utjecati na to da li će se roditi kao bijelac ili kao crnac. Zbog toga ni Poslanik s.a.v.s., nije pridavao značaj tome što je hazreti Bilal bio crnac. Prešavši na islam, on mu je postao jedan od najbližih prijatelja I Poslanik s.a.v.s., ga je mnogo volio.

Kada je Ebu Zerr shvatio šta je uradio, već je bilo kasno. Nije mogao vjerovati da je izgovorio takvo nešto.

U jednom trenutku je jednostavno izgubio kontrolu nad sobom. Prijatelju, kojeg je toliko volio, je rekao:”Hajde ti, sine crnkinje! Zar to može tako?”

Hazreti Bilala je ovo mnogo rastužilo. Ništa nije odgovorio Ebu Zerru. Ustao je sa mjesta na kojem je sjedio. Pognuo je glavu, okrenuo se I brzo udaljio. Otišavši od Ebu Zerra, Bilal se uputi ka Poslanikovoj s.a.v.s., kući.

Kad je stigao, na licu mu se još uvijek mogla pročitati tuga. Štaviše, teško mu je bilo suzdržati se da ne zaplače. Pokucao je na vrata. Ubrzo su mu otvorili. Bilal upita za dozvolu da uđe unutra. Čim ga ugleda, Poslanik s.a.v.s., primjeti da je tužan. Odmah ga pozva unutra I pokaza mu da sjedne. Upita ga zbog čega su mu oči pune suza.

-O Resule, Ebu Zerr me jako rastužio-reče Bilal.

Kada ga Poslanik upita šta mu je to Ebu Zerr uradio, Bilal ispriča događaj koji se maloprije zbio.

Poslanik se na to rastuži. Dva prijatelja su se posvađala, a Bilalu kojeg je mnogo volio slomljeno je srce. On reče Bilalu kako ga mnogo voli I objasni mu kako Allah dž.š., ne pridaje značaj našem vanjskom izgledu. Naprotiv, Njemu je važan iman u našim srcima.

Te lijepe riječi umanjiše Bilalovu tugu. Poslanik s.a.v.s., ga ponovo zagrli I reče mu da ne tuguje. Osjetivši bliskost Poslanika s.a.v.s., u Bilalove oči ponovo se vrati radost. Uz Poslanikovu s.a.v.s., dozvolu Bilal napusti njegovu kuću.

U međuvremenu je Ebu Zerr shvatio kako je jako uvrijedio Bilala. Tužan je krenuo kući. Stigao je do kuće, ali nije želio ući unutra. Kao da su ga koraci vodili nazad. Znao je da će u kući ova tegoba samo još više porasti, pa tako ostade ispred kuće. Razmišljao je kako da povrati Bilalovu naklonost.

“Da li će mi Bilal oprostiti?”-prolazilo mu je mislima. Znao je da ga je mnogo povrijedio. Nikako nije mogao zaboraviti trenutak kada mu je Bilal okrenuo leđa I udaljio se pognute glave. Brinuo je da li će mu Bilal oprostiti nakon svega.

Odjednom se okrenu I brzim korakom zaputi ka Poslanikovoj s. a.v.s., kući. Znao je da će mu on najbolje pomoći. Želio se što prije riješiti ove tuge. Stigao je. Baš kada je htio pokucati na vrata, u njemu se javi neko oklijevanje. Pomisli kako će se Poslanik s.a.v.s., sigurno naljutiti na njega jer je nanio takvu uvredu svom bratu muslimanu.

Pokuca na vrata. Ebu Zerr je izgledao jako tužno. Poslanik je I njega mnogo volio. On je, također bio jedan od njegovih najbližih prijatelja. I njega pozva unutra. Ebu Zerr uđe. Nakon što je prepričao onaj nemili događaj, reče:

-Allahov Poslaniče, povrijedio sam Bilala. Mnogo mi je žao.

-Ebu Zerr, zar ti još uvijek radiš ono što se radilo prije dolaska islama?-upita naš dragi Poslanik.

Potom mu objasni kako islam zabranjuje da ljudi jedni druge omalovažavaju zbog nečega kao što je boja kože. Objasni mu kako  Allah dž.š., ne pridaje značaj vanjskom izgledu čovjeka I naglasi koliko je važan ibadet koji Mu činimo I trud koji ulažemo da bismo bili bolji ljudi.

Nakon što je saslušao ovo, Ebu Zerr reče da se mnogo kaje zbog učinjenog I zatraži od Poslanika s.a.v.s., da ga uputi I posavjetuje šta da uradi.

-Pronađi svog prijatelja Bilala I traži od njega da ti oprosti. Jedino te on može razriješiti ovoga-reče on.

Ebu Zerr nije želio gubiti vrijeme. Uz Poslanikovu dozvolu, zaputi se ka Bilalovoj kući. “Inšallah, moj prijatelj Bilal će mi oprostiti”-mislio je u sebi dok je išao putem.

Uskoro stiže do Bilalove kuće, ali njega tamo nije bilo. “Doći ću ponovo kasnije”-pomisli, ali nije mogao otići. “Šta ako on dođe čim ja odem? Moram ostati ovdje I čekati”-mislio je.

Želio je što prije tražiti oprost od Bilala kojeg je volio kao brata. Odlučio je sačekati.

Vrijeme je prolazilo, a Ebu Zerr nije odlazio svojoj kući. Nakon nekog vremena napokon ugleda Bilala kako se približava. Obradovao se. Kada se Bilal približio, on se pruži ispred njegovih vrata I spusti glavu na zemlju.

Bilala iznenadi ovaj prizor. Zašto je njegov prijatelj Ebu Zerr legao na zemlju ispred njegovih vrata?

-O Ebu Zerr, šta radiš ovdje?-upita.

Ebu Zerr odgovori ne podižući glavu:

-O Bilale, stani nogom na moje lice, pređi preko njega I oprosti mi.

Nakon što je posjetio Poslanika s.a.v.s., Bilalova tuga je već bila prošla.

-Ne! Zar je to moguće? Zašto da ti stanem na lice? Neću!

-Neću podići glavu dok to ne učiniš. Ja sam slomio tvoje srce. Neću podići glavu dok ti ne zgaziš moje lice I ne oprostiš mi.

Bilal ponovi svoje riječi:

-Ne, neću gaziti po tvome licu.

A onda nastavi:

-Ja sam tebi već oprostio.

Ebu Zerr nije mogao vjerovati. Bilal mu je oprostio.

-Jesi li mi zaista oprostio? Jesi li mi halalio zbog svega-upita.

-Da, reče Bilal.

Ebu Zerr odmah skoči na noge I zagrli svog prijatelja. Zahvali mu se I obeća mu da ga više nikad neće rastužiti.

Ovaj dan koji je već bio na izmaku, zbog ovog pomirenja, za Ebu Zerra je postao njegov drugi rođendan.

Iz knjige: Hazreti Ebu Zerr (Enis Yüce)

Za  Akos.ba pripremila: Zilha Ramić