Vi ste ovdje
Home > Sport i zdravlje > Zdravlje > Značaj folne kiseline za naše zdravlje

Značaj folne kiseline za naše zdravlje

Odličan izvor folne kiseline su špinat, grah, lišće repe, blitva, peršun, teleća džigerica, brokoli…Od svih je vitamina folna kiselina najzanimljivija, kako po svojim izvorima, tako i po načinu djelovanja u organizmu. Razdražljivost, umor, depresija, dekoncentracija, nesanica i upala desni mogu biti znakovi nedostatka folne kiseline u ishrani…

Ostali znakovi nisu tako uočljivi, ali mogu biti vrlo ozbiljni, posebno kod trudnica koje u prehrani ne koriste dovoljno hrane bogate folnom kiselinom (malformacije ploda).- piše portal kodren.com

Ovi se znakovi uočavaju prije svega na krvnoj slici budući da bez folne kiseline nema normalne produkcije i zamjene crvenih krvnih zrnaca, što kao posljedicu ima – anemiju.

Folna kiselina je zapravo predstavnik B-kompleksa, kog najviše ima u telećoj jetri, leća, grah, špinatu i blitvi. Kako je zanimljiv, tako je i hemijski komplikovan, jer mu se struktura zapravo sastoji od tri dijela. Zbog svoje komplikovane strukture, u crijevima se može apsorbovati samo oko 50% ukupno unesene folne kiseline.

Kada bi se napravio popis procesa u kojima folna kiselina (folacin) ima značajnu ulogu, on bi bio zaista dugačak, pa zato za ovu priliku govorimo samo o onim najvažnijim.

Funkcije folne kiseline

Jedna od glavnih funkcija folne kiseline je produkcija crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik u sve tjelesne ćelije i tkiva. Ako nema folne kiseline, crvena krvna zrnca rastu rastu bez diobe, čime prestaje njihova funkcija nosioca kiseonika, odnosno javlja se makrocistična anemija.

Druga važna funkcija folacina jeste blokada homocisteina (proteina u krvi), koji je odgovoran za pojavu bolesti krvnih sudova. Ako u krvi ima dovoljno folacina, homocistein je niskog nivoa, čim se folacin spusti, visina homocisteina raste. Upravo je zbog toga važno konzumirati što više zelenog lisnatog povrća, u kojem ima dovoljno folne kiseline. Nizak nivo folacina u krvi može biti prvi znak neke degenerativne bolesti nervnog sistema (Parkinsonova bolest).

S tim u vezi, provedena su istraživanja čiji su rezultati objavljeni u American Journal of Clinical Nutrition krajem 2004. godine. Istraživanje je sprovedeno na 228 osoba, a utvrđeno je da su one koje su imale najniži nivo folacina u krvi imale i trostruko više problema, jer se njihova kognitivna funkcija smanjila za najmanje tri puta.

Nedvosmisleno je potvrđena veza između demencije, manjka folne kiseline i nivoa homocisteina u krvi.

Nedostatak folne kiseline dovodi se u vezu i s povećanim rizikom od pojave Alzheimerove bolesti.

Zatim, svjetski stručnjaci su utvrdili da nedostatak folne kiseline povećava rizik od osteoporoze, zato što tada dolazi do porasta nivoa homocisteina, koji je odavno doveden u direktnu vezu s velikim rizikom bolesti krvnih žila i staračke demencije.

Studija u Roterdamu obuhvatila je 2 406 osoba iznad 55 godina, pa je, uz ostalo, utvrđeno i to da visok nivo homocisteina udvostručuje rizik od lomova kostiju (fraktura).

Redukovanjem nivoa homocisteina, folna kiselina zapravo preventira bolesti krvnih žila, osteoporozu s posledičnim lomovima kostiju i staračku demenciju. Upravo zbog toga, svjetske zdravstvene institucije predlažu svakodnevno konzumiranje lisnatog (zelenog) povrća.

Prirodni izvori ili suplementi?

Razdražljivost, umor, depresija, dekoncentracija, nesanica i upala desni mogu biti znakovi nedostatka folne kiseline u ishrani.Ljubitelji zelenog povrća ne mogu pasti u deficit folne kiseline.

Ponekad, npr. kod putovanja, boravka na moru i sl, nije uvijek moguće osigurati zelene namirnice, pa se tada preporučuju tablete folacina. Pritom pažnju treba obratiti na dva temeljna oblika: folnu kiselinu kao lijek (tabletice od 5 mg) i folnu kiselinu kao dodatak ishrani (sadrži 400 ili 800 mikrograma folne kiseline). Folna kiselina kao lijek daje se samo kod zaista bolesnih stanja, dok je kod normalnih okolnosti sasvim dovoljna folna kiselina u obliku dodatka ishrani. Naime, kod uzimanja jače koncentracije folne kiseline kroz duže vreme potrebno je konzumirati i vitamin B -12. Folnu kiselinu svakako trebaju uzimati trudnice kako ne bi došlo do malformacija ploda (naravno, u konsultaciji s lekarem).

U zimskim uslovima, kada obično nema zelenog lisnatog povrća, najbolji izvor folne kiseline su grah i leća, koji se uvek mogu naći u dovoljnim količinama.

akos.ba

Akos.ba pratite putem aplikacije za Android i društvenih mreža Facebook | Instagram | Twitter.

Top