“Volio bih da mi Allah vrati vid samo na jednu minutu…”

Jučer sam imao razgovarao s direktorom Biblioteke za slijepa i slabovidna lica BiH, Sakibom Plehom.
Spomenuo mi je slučaj čovjeka koji je bez vida ostao u kasnijoj životnoj dobi.

Bio je dosta ugledan, direktor i visoki funkcioner.

Međutim, bolest ne bira.

Nakon gubitka vida, svijet mu se srušio, porodični odnosi narušili, život izmijenio iz temelja. Ipak, s vremenom sve je došlo na svoje.

Taj čovjek ima samo jednu želju.

Znate li koja je to?

Da li on traži kuću na pet spratova, luksuzni automobil, najnoviji mobitel?

Ne, njega to ništa ne zanima.

Njegova jedina želja je da vidi unuka.

Često zna reći: „Želja mi je da mi Allah vrati vid samo na jednu minutu, samo na jednu minutu da vidim unuka, pa onda neka opet ne vidim…“

Kao ljudi, često zaboravimo koliko imamo blagodati na raspolaganju. Vid, sluh, ruke, noge, porodica, zdravlje…lista ide u nedogled. Ipak, te blagodati uzimamo zdravo za gotovo.

Nemojmo biti od onih koji cijene blagodati tek nakon što ih izgube. Budimo zahvalni na svemu što nam je dragi Allah dao, jer bi mnogi ljudi nemaju ono što mi imamo, a tako olahko shvatamo.

Za Akos.ba piše: Nedim Botić