Uhvatih sebe kako zbunjeno promrmljah: sestro po boji, šta ti bi?
Jutro je bilo hladno i tmurno, ali…
Nekad, u ranim dvadesetim, napisala sam ove riječi koje ćete sad čitati, koje sam jutros potražila maksuz radi pouke samoj sebi.
(Na Zapadu je crna boja haljine ili rukavica odraz elegancije i profinjenosti.
Ženu koja odijeva crnu odjeću opisuju kao ženu sa jakim karakterom.
Ali kad to odjene pokrivena muslimanka, to je zavijanje u crnilo, babaroga, gubljenje mladosti i strahobno pojavljivanje u javnosti. Sa obaveznim komentarom:’ Zar mora crno?’, ili ‘pogledaj se dijete u ogledalo.’
Ne, ne mora žena samo crno po islamu nositi, ali ako neko voli tako da se nosi, nije li lijepo da ga ostavimo na miru?
Pogotovo ako sestra u tome vidi smisao i put da potpunije sakrije svoje ukrase.)
Čini mi se da me tad kad sam ovo pisala, neko kvalitetno naljutio. ?
A jutros…
Jako volim crne haljine i mahrame.
Jako rijetko nosim potpuno crne kombinacije.
Jutros sam se zadesila u potpuno crnoj odjeći, a iza sebe sam čula ženu kako kaže: “Ccc, ovog strašila.”
Okrenuh se, kad djevojka u crnim helankama, crnim patikama, crnom topu i crnoj kožnoj jakni, sa garavo crnom kosom i istim takvim lakom na noktima. Karmin na usnama je bio neke Nude nijanse, jedva sam se suzdržala da ne razmišljam o tome kako sigurno nije otkrila MAC crni ruž, koji je potpuno pigmentiran, toliko da ne bi izgledao blijedo siv na usnama, a koje sam jedne prilike iz šale probala na dlanu ruke, dok sam sebi birala neke sitnice u Macu u Medini. Kontam, njoj bi se svidjeli. Svašta, šta sve i meni padne na pamet.
Imala je u ruci plavu kesu.
Uhvatih sebe kako zbunjeno promrmljah: sestro po boji, šta ti bi?
Ali nisam joj to morala glasno reći, jer je naprosto sama rekla: “Gledaj moje pameti, pa i ja sam mojoj mami strašilo, sad me molila da ne oblačim sve crno.”
Podigla sam svoju bijelu kesu punu bilježnica za večerašnju halku, na kojoj piše “Za sve što mi treba”, hvala Bingu, i rekla joj: Evo imam i ja nešto da razbijemo sivilo. Nije plavo ali, eto, spada u paket razlika između mene i tebe.
Djevojka je prišla i rekla mi: “Izvinite. Ja bih voljela da imam snage da se pokrijem. Ponudila mi je iz jakne čokoladicu, sramežljivo i u strahu pružajući ruku. Ruku sam uzela, čokoladicu vratila u njen džep.
Osjetila sam da joj je teško što je tako reagovala.
Ali je meni bilo drago što ja, iako je duša htjela, nisam reagovala loše.
Hajde da i jutros, kad sam stekla novo lijepo poznanstvo, pouke prepustim vama ?
——————————
Dodatak: zanimljivo u svemu je povod mog izlaska. Prije par dana jedna sestra je željela da te bilježnice ostavimo tamo gdje sam ja jutros krenula da ih ostavim, ali iz nekog razloga sam odbila i rekla da ih želim ponijeti prvo kući, pa ću ih odnijeti sama tamo gdje treba.
Sad shvatam zašto.
Piše: Hanka Vlahovljak
Akos.ba
