Šta ti jedeš a šta jede tebe?!
Nema nikakve radosti u tome da svu takozvanu zdravu hranu jedete iz straha od bolesti, i da ste nesretni zbog toga. Anksioznost uzrokuje čitavu gomilu problema. U suštini, naša tijela su mnogo otpornija nego što smatramo, naročito ako smo sretni i oslobođeni stresa.
Piše: Jelena Pantić
Da zdrav život nije zagarantovan ako pazite šta jedete, može svojim dramatičnim iskustvom da posvjedoči Anita Murđani, žena koja je oboljela od raka, doživjela kliničku smrt i vratila se u život, ozdravila i donijela poruku o tome koliko je važno voljeti sebe i zaista živjeti život.
Nema nikakve radosti u tome da svu takozvanu zdravu hranu jedete iz straha od bolesti, i da ste nesretni zbog toga. Anksioznost uzrokuje čitavu gomilu problema. U suštini, naša tijela su mnogo otpornija nego što smatramo, naročito ako smo sretni i oslobođeni stresa.
Kad jedem zdravu hranu, jedem je zato što je volim, a ne iz straha. Tu metodu primenjujem u svakom segmentu života, i preporučujem vam i da vi živite na isti način.”
Šta nas sve jede u današnje vrijeme?
Ne znam ko je autor misli koje ovih dana kruže Facebook-om, ali ko god da je, svaka mu čast: „Zdrav život nije zagarantovan ako pazite šta jedete. Važnije je da pazite šta jede vas.“
Ima naravno istine u tome da zdravlje na usta ulazi. Važno je šta , kad i koliko jedemo. Ali, jednako važno, ako ne i važnije, je da ne dozvolimo da nešto „jede“ nas. Na prvom mjestu je tu, nećete vjerovati – stres! Previše stresa iscrpljuje, slabi organizam i imuni sistem. I tada postajemo podložniji raznim bolestima i teže nam je da se oporavimo i iscjelimo.
Ono što takođe može da nas „jede“ su:
Loši, nezadovoljavajući odnosi sa drugim ljudima.
Neiskrenost prema sebi i drugima.
Neizgovorene riječi i neiskazana osjećanja.
„Energetski vampiri“, ili, da se ljepše ali i pravilnije izrazim, ljudi koji ne poštuju naše granice.
Prečesto govorenje DA kada mislimo i osjećamo NE.
Uporno pokušavanje da život živimo po nekim pravilima koja nisu naša, autentična.
Previše truda da budemo (ljepši, mršaviji, pametniji, uspješniji, produktivniji, zanimljiviji, savršeniji), umjesto da samo budemo najbolji mogući mi u ovom trenutku.
Nedovoljno odmaranja i vremena posvećenog sebi.
Nedovoljno uživanja, zadovoljstva i smijeha.
Previše brige i zabrinutost kao način razmišljanja.
Previše kritičnosti, prema sebi i drugima.
Previsoka očekivanja, od sebe i drugih.
Premalo ljubaznosti, pažnje i lijepih gestova, upućenih sebi i drugima.
Sve ovo nas „jede“, troši energiju i iscrpljuje. I logično, ako je prečesto i preintenzivno, narušava zdravlje fizičko i mentalno. Zato je, pored vođenja računa o tome šta, kad i koliko jedemo (i uživanja u hrani!), izuzetno važno da vodimo računa o tome šta, kad i koliko jede nas. I još važnije- preduzimanje koraka da se uzroci „jeda“ otklone.
