Šta je Poslanik, a.s., učio na sedždi?

Iz tog razloga navešćemo dio onoga što se prenosi od Resulullaha, a.s., da je često učio na sedždi, u svojim farzovima, ali i u svojim nafilama.

Na sedždi bi najčešće učio : “Subhane rabbije-l-e’ala!’’ (Muslim, Ebu Davud, Tirmizi i drugi), a prenosi se da je tome dodavao i riječi “we bihamdihi!” (Ebu Davud, Darekutni, Bejheki)

Ponekad bi nakon ovog zikra učio: “Allahumme leke sedžedtu, we bike amentu, we leke eslemtu, sedžede wedžhije lillezi haleqahu we sawwerehu, we sekka sem’ahu we besarehu, tebareke-l-lahu ahsenu-l-haliqin!” /“Allahu moj, Tebi sam učinio sedždu, u Tebe vjerujem i Tebi se potpuno predajem! Moje lice se ničice spustilo na tle pred onim ko ga je stvorio i oblikovao, pred onim koji je stvorio sluh i vid! Neka je slavljen Allah, najljepši Stvoritelj!”/ (Muslim, Ebu Davud, Ibn Hibban)

“Allahummagfir li zenbi kullehu: diqqahu we džillehu, we ewwelehu we ahirehu, we ‘alanijjetehu we sirrehu!”

Govorio bi, također: “Allahumme ‘inni e’uzu biridake min sehatike, we bi mu’afatike min ‘uqubetike, we e’uzu bike minke, la uhsi sena’e ‘alejku, ente kema esnejte ‘ala nefsike!”

/“Allahu moj, utječem se Tvojim zadovoljstvom od Tvoje srdžbe, i sa Tvojim oprostom od Tvoje kazne, i Tebi od Tebe, ne mogu da prebrojim bezbrojnu zahvalu koja Tebi dolikuje. Ti si hvaljen onoliko koliko si sam Sebe pohvalio!”/ (Muslim, Ebu Davud, Ibn Hibban i drugi)

Nekad bi učio i zikr: “Subhane zi-l-dzeberuti we-l-melekut, we-l-kibrija’i we-l-‘azameh!”

/”Neka je slavljen onaj koji je vlasnik svake moći i vlasti, svakog ponosa i veličine!”/(Nesai, Ebu Davud i Ahmed)

I govorio bi: “Subhaneke-l-lahumme we bihamdike, la ilahe illa ente!”

/“Slavljen neka si moj Allahu, i neka ti je svaka hvala! Nema istinskog božanstva mimo Tebe!/ (Muslim, Nesai, Bejheki)

Na osnovu drugih hadiskih predaja, na sedždi se, nakon zikra ‘’Subhane Rabbijel-e’ala’’ (tri ili više puta), može još ponekad učiti i zikr: ‘’Subhanekellahumme Rabbena vebi hamdike. Allahummagfirlii!’’

‘’ Slavljen neka si Ti Allahu moj, Gospodaru, i neka Ti je svaka hvala. Allahu moj, oprosti mi!’’

Svoje plemenite ashabe Resulullah, s.a.v.s., je često podsticao da mnogo uče dove dok su na sedždi. Rekao je: “Što se tiče ruku’a, dok ste na njemu, veličajte Gospodara, a kada je u pitanju sedžda, na njoj marljivo učite dove jer su velike šanse da vam se one prime! ( Muslim, Ebu Davud, Nesai)

Nakon prve namaske sedžde Poslanik bi podigao svoju glavu, govoreći: “Allahu ekber!”. Potom bi prosto svoju lijevu nogu, te sjeo na nju, a desnu bi podavio i njene prste usmjerio prema Kibli. Ruke bi stavio na svoje nadkoljenice, i bio smiren, tako da bi se svaka kost vratila na svoje mjesto.

Govorio bi: “Allahumagfir li, we-rhamni, we-dzburni, we-rfe’ani, we-hdini, we ‘afini, we-rzuqni!”(Ebu Davud, Tirmizi, Ibn Madže)

Dugo bi ostajao na ovom sjedenju između dvije sedžde, tako da bi neko znao kazati: “Zaboravio je!” (Buhari, Muslim)

Zatim bi proučio tekbir, pa bi učinio drugu sedždu na isti način kao i prvu. Na drugoj sedždi je činio sve isto sto i na prvoj. Kada bi je obavio, ustao bi se na slijedeći rekat ili sjedao na tešehud, ovisno o kojem rekatu je bila riječ.

Ovo je dio sadržaja koji se vezuje za Muhammeda, a.s., a što se tiče mogućnosti učenja i drugih vidova dove, stavovi uleme se u nekih sitnicama razlikuju.

Postoje mišljenja koja učenje dove na sedždi uvjetuju kur’ansko-hadiskih porijeklom, dok drugi dozvoljavaju učenje i svojih ličnih dova isključivo na arapskom jeziku.

Određene komisije za izdavanje fetvi na području Arabijskog poluotoka u svojim odgovorima dozvoljavali su učenje dova na sedždi i na svom maternjem jeziku, mimo arapskog.

Našem fetvei-eminu IZ u BiH postavljeno je pitanje o dovi na sedždi:

”Da li se namaz kvari ako pustimo suzu tokom namaza, i da li se namaz kvari ako na sedždi tokom namaza molimo Allaha?”

Uvaženi muftija je kratko odgovorio, kazavši:

”Puštanje suze u namazu ne kvari namaz, kao ni dova koja se prouči na sedždi. Ipak, bolje je na sedždi učiti ono što se prenosi od Vjerovjesnika a.s. da je učio, a naše posebne dove učiti mimo namaza. A Allah najbolje zna.”

Za Akos.ba piše: Admir Iković