Priča o Božijoj milosti: Kralj i mudrac

Stari je kralj običavao razgovarati sa svojim dugogodišnjim prijateljem, starim mudracem.

Jednog dana mu reče: „Ti kažeš da čovjek koji je stotinu godina činio najgora zlodjela, može doći u džennet ako se pred smrt pokaje i zamoli Boga da mu oprosti. Tvrdiš i da čovjek koji je učinio samo jedan veliki grijeh, a ne pokaje se zbog njega, odlazi u vatru. Zar je to pravedno? Zar su stogodišnja zla lakša od jednoga jedinog?“

Stari mudrac se nasmiješi i reče: „Uzmem li jedan ovakav kamenčić i položim ga na površinu jezera, hoće li kamenčić potonuti ili će ploviti?“ „Potonut će“, odgovori kralj. „A uzmem li stotinu velikih kamenova i stavim ih u barku, te barku otisnem na sredinu jezera, hoće li kamenje potonuti ili će plivati?“ „Plivat će“, reče kralj.

„Jesu li onda onih stotinu kamenova i barka lakši od jednog kamenčića?“
Kralj je bio zbunjen i nije znao šta bi odgovorio.

Tada mu starac objasni: „Tako je, o kralju, i sa ljudima. Kada se čovjek koji je mnogo griješio osloni na Boga, neće pasti u vatru. Naprotiv, čovjek koji je i samo jednom zgriješio, a ne uzda se u Božju milost, propada.“

Akos.ba