Nekada davno živio jedan škrtac, koji je skrivao zlato daleko od očiju ljudi, zakopano ispod jednog malog drveta. Svake sedmice ovaj čovjek je odlazio da obiđe svoje zlato, pa bi ga iskopavao i gledao, a zatim bi ga ponovo vraćao pod zemlju.
Međutim, jedne prilike neko ga je primjetio, pa je krenuo da ga prati dok nije našao pogodnu priliku i ukrao mu zlato.
Kada je škrtac naredni put došao da obiđe zlato vidje da je nestalo, te stade čupati kosu i vikati sve dok ga komšije nisu čule, pa požuriše da vide u čemu je problem. Škrtac im ispriča kako je imao običaj dolaziti tu da gleda svoje zlato, i kako je sad njegovo blago nestalo.
Tad mu jedan od njih reče: „Pa jesi li uzimao išta od tog zlata kad bi dolazio da ga gledaš?“
Škrtac reče: “Ne, samo sam ga gledao a onda ga vraćao na mjesto.“
Komšija mu na to reče: „Pa onda nema nikakvog problema. Nastavi da činiš kao i do sad – dolazi svake sedmice i gledaj u rupu, zamišljajući da je tvoje zlato tu. Ionako ga nisi koristio pa onda nema nikakve razlike bilo ono tu ili ne.“
Škrtac ostade zatečen riječima svog komšije shvativši šta mu je htio time reći.
Pouka: Imetak koji se ne koristi kao da ga i nema.
Za AKOS.BA prevela: ADINA MURATOVIĆ-VOLODER
