Palestinska poezija otpora: ‘Ja sam Jusuf, oče moj’ Mahmud Derviš

Glavne uloge:
Jusuf: Palestina
Braća: Arapske zemlje
Vuk: Izrael

Ja sam Jusuf, oče moj

Ja sam Jusuf, oče moj. 
Oče moj, braća rođena ne vole me,
Ne žele me, oče moj.
Napadaju me i na me bacaju kamenje
Riječi mi mučne govore.
Žele da umrem pa da me pohvale.
A oni su preda mnom zatvorili kapije tvoga doma.
Oni su me otjerali sa poljana.
Grožđe su mi otrovali, oče moj.
Igračke mi polomili, oče moj.
Kad se lahor mojom kosom poigravao
Mučki napadoše
i mene i tebe.
Pa, šta im to ja učinih, oče moj?
Tad kad leptiri su mi oko ramena plesali,
Kad klasje mi se smješilo,
I ptice mi se u krilu gnijezdile.
Pa, šta im to ja učinih, oče moj, i zašto baš ja?
Ti me nazva Jusufom,
A oni me u bezdan baciše,
I za to vuka okriviše;
A vuk je milostiviji od braće mojih.
Najdraži oče moj!
Da l’ šta zgriješio sam
Kada rekoh:
«Vidjeh jedanaest zvijezda,
i Sunce i Mjesec,
vidjeh ih
kako sedždu mi čine.»

Sa arapskog preveo: Dr. Mirza Sarajkić

Akos.ba