Kladioničarska

Imam jednog komšiju

Kladioničar on je pravi,

Svaki vikend kad igra neki listić

Špansku ligu on na njega stavi.

Uz Špance stavi Romu,

I košarke barem tekme dvije,

pa se jadan on potajno nada

Da će sreća da mu se nasmije.

Al’ uveče kad pregleda

I provjerava rezultate,

Oko njega ”jarani” mu

Svi odreda tu se sjate.

Kažu on je sretne ruke

Pa će valjda i to da ga krene,

Ali ništa godinama,

Nema marke prebijene.

Nikad ništa ne dobija

Al’ se Besim ne predaje,

Zadužuje se svud odreda

I to tako godinama traje.

Dal’ će nekad nešto biti,

Neki haram da ga trefi kleti,

Il’ će zalud nadati se

I u nadi i umrijeti.

Bože zdravlja, vidjećemo,

Šta će biti neka bude,

Al’ ja nikad fakat nisam

Mog’o shvatit takve ljude.

Za Akos.ba piše:  Admir Iković