Juli, jedanaest(i)

Kamene suze na bašluk
Padaju
Busenje prekriva tabut
Sinovljem dolasku se majka ne
nada
Davno je krenuo na put.

U koloni dugoj zelenih
Mnogo
Mantija, mejjita huk
Srebrenica 11. juli
Plač, tugoban zvuk.

U koloni redom:
Tek zaručena djevojka,
Nerođeno dijete i mlad
Dječarac od tek nekolko ljeta
Bašluk mu praviće hlad.

O sveta harmonijo o nebesa
Olovna nad Potočarima
O tamna zemljo moj jad
Majke Srebreničke ne može znati
Katil licemjeran i sad.

O Er Rahman i Er Rahim
Tebe dozivam u stihu
Ublaži mi bol jer moj je sin
Imao smrt netihu.

Tukli ga čizmama golorukog
I mučili glađu i žeđu
O Svemilosni između mene
I katila napravi među.

Koliko listova na drveću ima
Koliko kapi u moru
Toliko suza za moga sina
Ja puštam u svaku zoru.

Moja je godina 11. juli
Svi moji dani su isti
Moje se srce kida i guli
Kad lažu jedanaestog pacifisti.

Znaš li da rodbine nemam
Da povratnik sam ja, Srebrenička majka
Dok uživate životima lagodnim
Moj život nije bajka.

Ukopala sam ja njih sedmero
Za sedam godina redom
I još se traga za njih četvero
Da vječiti nađu dom.

O Es Sabur O El Vahid
Ja tugu svoj pred tebe dajem
Fatihu tihu i ovog jedanaestog
Za njih jedanaest predajem.

4.juli 2017.
Edin Ibreljić, Zenica

Akos.ba