Putin mora odlučiti: aneksija pod plaštom volje Krima ili prepuštanje sudbini Abhazije i Južne Osetije.

Piše: Boško Jakšić

Rusija je bez Krima država, sa Krimom – carevina, kaže jedna stara ruska izreka, podrazumevajući poluostrvo na Crnom moru, koje je Katarina Velika 1783. zauzela od Tatara, posle čega se istorija, jezik, kultura i pravoslavna vera vezuju za majčicu Rusiju mnogo više nego za Ukrajinu, kojoj su kao poklon dodeljeni 1954. odlukom tadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova.

Stanovnici Krima, mahom etnički Rusi, sada su većinom odlučili da se odvoje od Ukrajine. Sasvim očekivano jer je referendumsko pitanje – da li ste za uniju sa Rusijom ili više autonomije u Ukrajini – prejudiciralo odgovor. Mogao bi to da bude prvi korak ka prisajedinjenju Ruskoj Federaciji i ostvarenju dela imperijalnih snova zbog kojih Zapad poslednjih godina oštro kritikuje predsednika Vladimira Putina.

Dok hiljade ozbiljno naoružanih ruskih vojnika kontrolišu Krim, nove vlasti u Kijevu tvrde da referendum nije legalan jer krši Ustav čiji član 73 predviđa da granice mogu da se menjaju samo posle plebiscita svih 46 miliona Ukrajinaca.

Interesi iza retorike

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, takođe, kažu da je referendum “ilegalan” i da krši odredbe Povelje UN-a i još četiri međunarodna ugovora.

Moskva se drži stanovišta da je referendum legalan jer je legalno izabrani (sada već izgnani) ukrajinski predsednik Viktor Janukovič oboren u državnom udaru, što znači da se Ustav više ne primenjuje. Svima je, naravno, jasno da problem nije u pravu. Zapad ponavlja poznate mantre o demokratiji i suverenitetu. Moskva uzvraća da etničkim Rusima na istoku Ukrajine i na Krimu prete “neonacisti” i “ultra-nacionalisti” iz Kijeva. Iza retorike su interesi.

Putinu je Ukrajina strateški važnija od Gruzije. Kijev je u devetom veku bio kolevka ruskog pravoslavlja.

Nudeći u novembru Kijevu trgovinski sporazum sa EU-om, Zapad je pokušao da još jednu bivšu sovjetsku republiku izvuče iz ruske sfere uticaja i približi je evropskoj ekonomiji, eventualno NATO-u. Kao da je zaboravio kako je Putinova Rusija energično leta 2008. pokrenula vojsku protiv Gruzije kada je procenila da preti da joj NATO zađe u stratešku dubinu.

Opširnije na portalu AJB:

Krimski rat 1783? Ne, 2014.

balkans.aljazeera.net