Hemingvejevi savjeti mladim piscima: Knjige koje morate čitati
Mrzio je svoje ime jer ga je, kako je govorio, podsjećalo na naivnog junaka Vajldove drame Važno je zvati se Ernest, iako je njegovo postalo jedno od najslavnijih imena svijeta.
Bio je pisac, novinar, nobelovac, veliki ljubitelj ribolova, avanturista i kosmopolit, samoubica. Ernest Hemingvej ostao je jedna od najistaknutijih ličnosti XX vijeka i čitave književnosti.
Vodio je buran život i preživio mnogo toga, naročito u periodu kada je radio kao novinar i reporter, družeći se sa policajcima, kriminalcima i ubicama.
Uspomene na ovaj svijet živjele su na stranicama mnogih njegovih djela.
Tokom jednog od manje burnih dana u životu Ernesta Hemingveja, još jedan avanturista, mladi pisac Arnold Samjuelson odlučio je da pješači do Floride, do Hemingvejevog doma i upozna svog uzora.
Iako skeptičan u početku, Hemingvej je ugostio 22-godišnjeg Arnolda u svom domu. Shvativši da je Arnold početnik u pisanju i da došao jer želi da čuje savjete velikana, Hemingvej je uzeo parče papira i sastavio mu listu knjiga koje treba da pročita kako bi usavršio svoja znanja.
Na listi su bile slijedeće knjige:
• Plavi hotel i Otvoreni čamac Stivena Krejna
• Floberova Madam Bovari
• Dablinci Džejmsa Džojsa
• Stendalov roman Crveno i crno
• O ljudskom ropstvu Somerseta Moma
• Tolstojevi Ana Karenjina i Rat i mir
• Budenbrokovi Tomasa Mana
• Pozdrav i zbogom Džordža Mura
• Braća Karamazovi od Dostojevskog
• Oksfordova antologija engleske poezije
• Ogromna soba Edvarda Estlina Kamingsa
• Orkanski visovi Emili Bronte
• Daleko i davno Vilijama Henrija Hadsona i
• roman Henrija Džejmsa Amerikanac
Predao mu je listu, rekavši:
„Ovo su knjige koje bi svaki pisac trebalo da pročita u sklopu svoje edukacije… Ukoliko već nisi pročitao sve ovo, onda jednostavno nisi edukovan. Ova djela predstavljaju različite stilove pisanja. Neka će te zamoriti, dok će te druga možda inspirisati, a neka su toliko predivno napisana da ćeš pomisliti da je beznadežno da ti počneš da pišeš.
Najvažnija stvar koju sam ja naučio o pisanju je: nikad ne piši previše odjednom; nikada nemoj da izvučeš sve iz sebe. Ostavi malo i za sutradan. Najbitnije je znati kada se zaustaviti. Dok ti još uvijek dobro ide, stigao si do zanimljivog dijela i znaš šta će se dalje dogoditi – tada je vrijeme da staneš. Ne razmišljaj dalje; pusti svoju podsvjest da odradi posao.“
Dok je radio kao novinar, Hemingvej je naučio da koristi jasne i sažete rečenice, bez ičeg suvišnog. To je postao njegov književni stil i zbog toga su ga čitaoci cijenili i pamtili. Stoga je Hemingvejev savjet Arnoldu i svim mladim piscima: izbacite sve što je nepotrebno.
Odnosno:
„Svakog se dana vrati na početak i sve ponovo napiši. Onda kada postane predugačko, pročitaj dva ili tri poglavlja pre nego što počneš da pišeš i uvek se vraćaj na početak. Tada, kada sagledaš svoje delo, izbaci sve što možeš. Suština je znati šta treba izostaviti. Da li ti dobro ide možeš zaključiti prema tome šta sve možeš da odbaciš.“
Na kraju, Hemingvej poručuje:
„Nikada se nemoj porediti sa živim piscima. Ne znaš da li su oni dobri ili ne. Poredi se sa onima koji su umrli i za koje znaš da su dobri. Onda kada možeš da ih prevaziđeš – tada znaš da si dobar.
A dobri pisci se uvijek vraćaju, uvijek su aktuelni. Sada si duplo bolji nego onda kada si mislio da si sjajan.
Sve što treba da uradiš je da pišeš iskreno i predano, i da ne misliš kakva će biti sudbina tvog djela“.
kultivisise.rs
