Gospodaru naš, mi se samo na Tebe oslanjamo
Pitanje tevekkula, tj. oslanjanja na Allaha, dželle še’nuhu, jedno je od najvažnijih pitanja koja zadiru u našu akidu (vjerovanje), pa je zbog toga veoma važno da tevekkul pravilno razumijemo i primijenimo u našim životima.
Tevekkul na Allaha, dželle še’nuhu, je jedna od najvećih imanskih obaveza i jedan od najviših stepena tevhida i isti je vezan za sve ibadete i poslove mu’mina. Tevekkul etimološki značio slanjanje, prepuštanje, predavanje, iskazivanje svoje nemoći i oslanjanje na drugog. U šerijatskoj terminologiji tevekkul ima značenje pouzdanja u Allaha, azze ve dželle, oslanjanja na Njega, prepuštanje svih stvari Njemu i traženje pomoći od Njega, uz činjenje propisanih i dozvoljenih djela i ulaganje maksimuma napora u svim hairli poslovima. Riječ tevekkul u jednin i imnožini, prošlom i sadašnjem vremenu i u imperativu spominjese na 42 mjesta u Kur‘anu.
Braćo i sestre, suština tevekkula je u činjenju propisanih djela i oslanjanju na Onoga Koji ih je i propisao, tj. na Allaha, dželle še’nuhu, uz ubjeđenje da je sve u Njegovim, dželle še’nuhu,rukama i da će se desiti samo ono što On želi.
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u 51. ajetu Sure Et-Tevbe:
قُلْ لَنْ يُصِيبَنَا إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَنَا هُوَ مَوْلانَا وَعَلَى اللَّهِ فَلْيَتَوَكَّلِ الْمُؤْمِنُونَ
Reci: “Neće nas zadesiti osim ono što nam je Allah odredio, On je Gospodar naš.” I neka se vjernici samo na Allaha oslone!“
Citirani ajet braćo i sestre nas podučava vjerovanju u kader i oslanjanje na Allaha, subhanehuvete’ala, Kojem pripadaju sve tajne. I uistinu su vjernici ubijeđeni da se sve dešava Allahovom, dželle še’nuhu, voljom i određenjem i oni se istinski oslanjaju na svoga Stvoritelja, nadajući seNjegovoj milosti i oprostu.
A u drugom dijelu 3. ajeta Sure Et-Talak, stoji:
…وَمَن يَتَوَكَّلْ عَلَى اللَّهِ فَهُوَ حَسْبُهُ إِنَّ اللَّهَ بَالِغُ أَمْرِهِ قَدْ جَعَلَ اللَّهُ لِكُلِّ شَيْءٍ قَدْرًا
…Onaj ko se osloni na Allaha, On mu je dovoljan! Allah će, zaista, ispuniti ono što je odlučio; Allah je svemu već rok odredio.
IuistinujeAllah, dželle še’nuhu, mu’minima dovoljan i jedini istinski oslonac, pa se oslonimo na Njega i u isto vrijeme uložimo maksimum truda, pa ćemo postići dobro oba svijeta!
Ibrahim, alejhis–selam, i Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, kao i ostali poslanici su najbolji primjer istinskog tevekkula, kada su onda kada su bacani u vatru, kada su napadani od neprijateljskih skupina, kada su nazivani lašcima i kada su progonjeni i u drugim prilikama govorili: Dovoljan je nama Allah i divan je On zaštitnik –حَسْبُنَا اللَّهُ وَنِعْمَ الْوَكِيِلُ!
Imam Ibn Tejmije kaže: „Uistinu je oslonac na Allaha jedna od najvećih obaveza, upravo kao što je obavezna i iskrenost prema Allahu.”
Braćo i sestre, istinski i potpuni oslonac na Allaha, dželle še’nuhu, ne mogu ostvariti osim pravi mu’mini, kako stoji u hadisu koji bilježi imam Ahmed:
عَنْ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “يَدْخُلُ الْجَنَّةَ مِنْ أُمَّتِيسَبْعُونَ أَلْفًا بِغَيْرِ حِسَابٍ لَا يَكْتَوُونَ وَلَا يَسْتَرْقُونَ وَلَا يَتَطَيَّرُونَ وَعَلَىرَبِّهِمْ يَتَوَكَّلُونَ” فَقَامَ عُكَّاشَةُ فَقَالَ: “يَا رَسُولَ اللهِ ادْعُ اللهَ تَبَارَكَوَتَعَالَى أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ فَقَالَ: “أَنْتَ مِنْهُمْ” فَقَامَ رَجُلٌ آخَرٌ فَقَالَ: “يَا رَسُولَ اللهِادْعُ اللهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ” قَالَ: “قَدْ سَبَقَكَ بِهَا ُعُكَّاشَةُ” (أحمد)
Prenosi Imran ibn Husajn, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ući će u Džennet od moga ummeta sedamdeset hiljada bez polaganja računa, a to su oni koji ne liječe kej’om (žigosanjem), koji ne traže da im drugi uče rukju (već to sami sebi čine), koji se ne bave gatanjem i koji se istinski oslanjaju na svoga Gospodara.“Pa je ustao Ukkaša i rekao: “Allahov Poslaniče, zamoli Allaha da me učini od njih!” Reče: “Ti si od njih!” Pa je ustao drugi čovjek i rekao: “Allahov Poslaniče, zamoli Allaha da me učini od njih!” Reče: “Pretekao te Ukkaša!“ (Ahmed)
Braćo i sestre, trudimo se da budemo od pomenutih sedamdeset hiljada mu’mina, koji će u Džennet ući bez polaganja računa, a da bi to postigli čuvajmo se tri pomenute stvari i čvrsto se oslonimo na Allaha, dželle še’nuhu!
Sunnet je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kada izlazimo iz naših kuća da proučimo dovu i ko to učini postiže Allahovu, subhanehu ve te’ala, zaštitu, kao što stoji u hadisu koji prenosi Enes, radijallahu anhu, a hadis bilježi imam Ebu Davud:
عَنْ أَنَسٍرَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “مَنْ قَالَ – يَعْنِى إِذَا خَرَجَ مِنْ بَيْتِهِ – بِسْمِ اللهِ، تَوَكَّلْتُ عَلَى اللهِ وَلَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلاَّ بِاللهِ” يُقَالُ لَهُ: “هُدِيتَ وَوُقِيتَ وَكُفِيتَ” فَيَقُولُ الشَّيْطَانُ لِشَيْطَانٍ آخَرٍ: “كَيْفَ لَكَ بِرَجُلٍ قَدْ هُدِيَ وكُفِيَ وَوُقِيَ” (أبو داود)
Prenosi Enes, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko kaže – misli se kada izađe iz kuće – U ime Allaha, oslanjam se na Allaha i nema moći niti snage mimo Allahove!“ bude mu rečeno: „Upućen si, spašen i zaštićen!“ A šejtan kaže drugom šejtanu: „Šta ćeš sa čovjekom koji je upućen, spašen i zaštićen?“ (Ebu Davud)
Zaštita pomenuta u hadisu je zaštita Allaha, dželle še’nuhu, i to besplatna i trajna – nije to zaštita zaštitarske agencije ili policije, koje ispostavljaju mjesečne račune ili koriste budžetska sredstva za svoje plaće i nije to zaštita onih koji su uz nas dok od nas imaju koristi!
Vjernici čine što je potrebno sa njihovu stranu i čvrsto se oslanjaju na Allaha, dželle še’nuhu, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam Tirmizija:
عَنْ أَنَسٍرَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَجُلاً قَالَ: “يَا رَسُولَ اللهِ أَعْقِلُهَا وَ أَتَوَكَّلُ، أَوْ أَطْلِقُهَا وَ أَتَوَكَّلُ؟” قَالَ: “إِعْقِلْهَا وَ تَوَكَّلْ”(الترمذي)
Prenosi Enes, radijallahu anhu, da je neki čovjek rekao: „Allahov Poslaniče, hoću li svezati devu i osloniti se na Allaha ili ću je pustiti i osloniti se na Allaha?“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Sveži je i osloni se na Allaha!“ (Tirmizija)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas podučava kakvu bi nafaku imali, kada bi se na Allaha, dželle še’nuhu, istinski oslonili, pa u hadisu koji bilježi imam Ahmed, kaže:
عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: لَوْ أنَّكُمْ تَوَكَّلْتُمْ عَلَى اللهِ حَقَّ تَوَكُّلِهِ لَرَزَقَكُمْ كَمَا يُرْزَقُ الطَّيْرُ تَغْدُو خَمَاصًا وَ تَرُوحُ بِطَاناً (أحمد)
Prenosi Omer b. El-Hattab, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada biste se vi istinski oslanjali na Allaha, On bi vas opskrbljivao kao što opskrbljuje ptice: ujutro odlaze gladne, a predvečer se vraćaju site.“ (Ahmed)
Braćo i sestre, nakon iskrenog vjerovanja i ulaganja maksimuma napora i želje da u ime Allaha, dželle še’nuhu, budemo najboji imami, hatibi, karije, učitelji, učenici, studenti, doktori, borci, komandanti, policajci, specijalci, sudije, advokati, radnici, rukovodioci, čobani, roditelji i komšije, istinski se oslonimo na Allaha, dželle še’nuhu, i tako ćemo postići dobro obadva svijeta!
Gospodaru, pomozi našoj braći u Palestini, Siriji i na svakom drugom mjestu i podari im skoru pobjedu i slobodu, učvrsti nas na putu islama, učini nas od onih koji se samo na Tebe oslanjaju, oprosti našim roditeljima i dobrim precima, učini našu djecu i potomke radostima naših očiju i srca, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
Nezim ef Halilović Muderris
Akos.ba