Vi ste ovdje
Home > Vijesti > Dijaspora > Ahmed Lindov za Akos.ba: Dijaspora mora više ulagati u kulturu i podržavati projekte mladih

Ahmed Lindov za Akos.ba: Dijaspora mora više ulagati u kulturu i podržavati projekte mladih

Ahmed Lindov, mladi norveški političar bošnjačkih korijena trenutno je na godišnjem odmoru u Sarajevu. Ovaj istaknuti predstavnik bosanskohercegovačke dijaspore u razgovoru za Akos.ba govori o knjizi „Priče iz dijaspore i domovinskih zemalja“ autora Admira Lisice, stanju u bh. dijaspori, potrebi ulaganja dijaspore u mlade i njihove projekte, te sličnim temama.

Razgovarao: Sanadin Voloder

  • Trenutno ste u Sarajevu, a jedan od razloga Vašeg dolaska je i promocije knjige „Priče iz dijaspore i domovinskih zemalja“ autora Admira Lisice. Da li ovakva knjiga može poboljšati odnos između dijaspore i matice Bosne i Hercegovine?

Ja sam često u Bosni i Hercegovini i ovaj put se dobro podudarilo da mogu ostat malo duže da prisustvujem promociji knjige „Priče iz dijaspore i domovinskih zemalja“ autora Admira Lisice. Želio bih se ovom prilikom zahvalit autoru Lisici sto mi je ukazao tu čast da budem jedan od promotora njegovog prvijenca. Ova knjiga je jedan bitan korak u povezivanju ljudi u dijaspori sa ljudima u Bosni i Hercegovini i suprotno. Glavni razlog što to mislim jest što ova knjiga čitaoca upoznava sa našim udruženjima u dijaspori i uspješnim pojedincima kroz intervjue koje je radio autor. Kroz te intervjue čitaoci vide šta je ljudima u tim zemljama bitno, kako oni razmišljaju i čime se bave. Odnos dijaspore prema domovini i domovine prema dijaspori mora bit jak i sa poštovanjem. Jer dijaspora mora znat da je njima Bosna i Hercegovina bitna, i da ne mogu bez Bosne. Ali i Bosna ne može bez dijaspore. Mi smo jedan narod, jedna duša, jedno tijelo. I bitno je da znamo da ne možemo jedni bez drugih. Ja lično mislim da je knjiga jedan od bitnih koraka da počnemo upoznavat jedni druge. Jer u tome leži puno razloga što smo malo nekad distancirani jedni od drugih. Lično se i nadam da će bit više ovakvih koraka ka približavanju dijaspore domovini, i domovine dijaspori.

  • Da li je bitno podržati ovakve i slične projekte koji imaju za cilj povezati dijasporu i Bosnu i Hercegovinu?

Naravno da jest. Svaki projekt koji ima za cilj neki napredak se treba podržat. Ovakve projekte mi u dijaspori moramo podržavati. Jer mi znamo koje je stanje u Bosni i Hercegovini kad je kultura i sport u pitanju. Nažalost te veoma bitne društvene grane su zapostavljanje od našeg političkog rukovodstva i moraju nalazit načine sami da se razvijaju. Tu im treba pomoć kad god se ponudi pravi projekt. Jer mi u dijaspori moramo znat da imamo odgovornost prema našoj domovini. To kažem jer ima nas u dijaspori koji imamo mogućnost da pomognemo razvoju nekih kulturnih ili sportskih projekata u Bosni. I te mogućnosti treba iskoristit. Moramo dijasporu probudit, jer danas i ako je dijaspora puno pasivna ona je jedan od glavnih ulagača u bh ekonomiju. Ako možemo pored ovih direktnih investicija povezati naše privrednike u dijaspori sa domaćom privredom sa time otvaramo  novo razdoblje ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine. A da bi tu krenuli ja mislim da treba stvorit jaku vezu između dijaspore i domovine i to se može uraditi sa manjim ali bitnim projektima kao što su projekti u poljima kulture i sporta.

  • Često čitamo negativne vijesti u bosanskohercegovačkim medijima, zbog čega je sve više negativnih vijesti?

To je jedno teško pitanje na koje ne znam tačno šta da kažem. Trenutna situacija u Bosni i Hercegovini nije najbolja, ali nije ni približno loša kako se pokušava predstaviti kroz medije. Ali ne mogu reći da su samo mediji krivci jer često možeš pročitati pozitivan članak i samo naći negativne komentare ispod njega. Kao na primjer kad je puštena u funkciju željeznička linija Sarajevo – Bihać ni na jednom portalu nisam mogao naći ni jedan pozitivan komentar čitatelja. Sad se ja zapitam po kojoj osnovi je ta činjenica da je voz krenuo i povezao glavni grad sa Bosanskom krajinom negativna stvar? Na to ja ne mogu dati odgovor jer mi nije jasno takvo razmišljanje. Da bi se društvo moglo razvijat mora se posmatrani pozitivno. I najrazvijenije Europske ekonomije bi imale probleme da se na sve gleda sa negativne strane a nikad sa pozitivne strane. Zašto je tako ja mislim da je to kombinacija umora kod naroda i nerealni očekivanija. Prvo kažem umora jer je dosta naroda umorno od nekih političkih priča i obećanja. A drugo su nerealna očekivanja, to kažem zato što kad slušaš mase u Bosni i Hercegovini i regionu traže se često neka rješenja koja će dovest stanje u red preko noći i bez zalaganja svih nas. Tu moramo bit malo realni jer nijedno društvo ne može se razviti bez podrške i truda većine. U Bosni i Hercegovini mladi puno očekuju od politike i od roditelja dok su oni u većini slučajeva potpuno pasivni. Takav stav se ne može imati nigdje u svijetu pa ni u Europi. Nigdje ne čeka posao sve studente koje završe. Znači moramo bit realni. Primjer koji ja dajem svojim prijateljima u Bosni i Hercegovini što studiraju je iz Norveške. Tamo većina studenata radi neke posliće vikendom ili u kasne sate poslije fakulteta da bi sebi zaradili pare koje su im potrebne. Ti poslovi nisu uopšte dobro plaćeni, radno vrijeme je često loše. Ali djeca se od malih nogu uči da zarađuju za sebe i da ne traže od roditelja. Pored neophodnog džeparca što studenti tako zarade, oni steknu radno iskustvo i radne navike. Ja mislim da moramo svi počet stvari gledat pozitivnije i ne širit negativu gdje nije vijest negativna. Da makar pozitivne priče ostanu pozitivne, jer tad možemo očekivat razvijanje društva i države.

  • Nakon 27 godina proradila je pruga Bihać-Sarajevo, put traje oko osam sati. Da li se i u Norveškoj putuje toliko na sličnoj razdaljini?

Da putuje se i u Norveškoj vozom i autom slično kao u Bosni i Hercegovini. Primjer koji je sličan navedenom linijom je vozna linija Stavanger – Oslo. Voz od Stavangera do Osla ide 8 sati i 20 minuta. Znaci vremenski i Norvežani putuju sa zapadne obale do Osla na istoku države kao Bosanci i Hercegovci za zapada Bosne i Hercegovine do glavnog grada. Drugim riječima nisu naše željeznice nerazvijene pa zato putujemo pola dana od jednog kraja države do drugog. Moramo počet gledat stvari objektivno i vidjet ćemo da u Bosni i Hercegovini puno stvari ne ovisi o političarima i drugim faktorima već od nas samih.

  • Vaša poruka čitaocima portala Akos.ba?

Moja poruka čitaocima bi bila sljedeća. Mi Bosanci i Hercegovci moramo shvatit da smo mi narod Bosne i Hercegovine država Bosna i Hercegovina. Državu čini narod a ne političari ili bilo koji drugi faktor. Bez naroda nema države. Da bi shvatili da smo mi država, moramo počet jedni druge poštovat, pomagat jedni drugima, kupovat domaće proizvode i tako gradit naše društvo, a samim time i našu državu. Za stanje u državi moramo jednom shvatit da smo mi ti koji odlučuju u kojem smjeru će se država razvijati. Zato ako nam smeta korupcija kao što nam svima smeta, svi mi moramo od nje odstupit. Sad ne mislim samo na ekonomsku korupciju već i na druge formu kao takozvane „veze“ i slično. Dok god smo mi spremni profesora podmitit da nam dijete dobije prolaznu ocjenu mi smo dio problema koji jede naše društvo. Drugim riječima rečeno, mi moramo bit promjena koju želimo vidjet u društvu. Svaki od nas je bitan faktor. Moramo znat da svaka promjena dolazi od pojedinca. Jedan čovjek može puno toga promijenit, ali da bi njegove promjene urodile plodom zajednica mora stat iza njega. To znači da moramo bit jedinstveni. Tek tad možemo očekivat promjene u pozitivnom smjeru.

Akos.ba

Akos.ba pratite putem aplikacije za Android i društvenih mreža Facebook | Instagram | Twitter.

Top