Vijesti iz svijeta

Kosovski izbori: Istražiti glasanje Srba za bošnjačku i romsku inicijativu

- Civilni sektor smatra da se ne dovodi u pitanje zakonitost glasova, nego pitanje ”da li interese jedne zajednice može zastupati neko koga nije izabrala ta zajednica”

Na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu, održanim 14. februara, uočena je pojava masovnog glasanja Srba za po jednu bošnjačku i romsku inicijativu.

Te dve liste, Građanska inicijativa Ujedinjeni zajedno – Adrijana Hodžić i Romani inicijativa Gazmenda Salijevića, iako formirane neposredno pred izbore, osvojile su najviše glasova među bošnjačkim i romskim političkim subjektima.

Ostali politički predstavnici bošnjačke i romske zajednice, ali i nevladin sektor, pozivaju sudske organe da obave istragu sumnjivih glasova.

Na osnovu Ustava u Skupštini Kosova, 20 od 120 mandata je rezervisano za predstavnike nealbanskih zajednica, koje žive na Kosovu. Od tih 20 mesta, 10 pripada srpskoj zajednici, a 10 ostalim manjinskim zajednicama, tačnije tri mesta su rezervisana za Bošnjake, dva za Turke, četiri za Rome, Aškalije i Egipćane i jedno za Gorance.

Prema Zakonu o izborima, svaki politički subjekat koji se kandiduje za rezervisana mesta mora da navede koju zajednicu predstavljaju i na njegovoj listi kandidati mogu biti samo iz određene zajednice.

Eugen Cakolli iz mreže kosovkih nevladinih organizacija Demokratija na delu (DnD) u izjavi za Anadolu Agency (AA) rekao je da je uočeno da su inicijativa Adrijane Hodžić i Romani inicijativa na izborima osvojili veliki broj glasova u zonama naseljenim većinski Srbima, u kojima ili jako malo ili uopšte nema Bošnjaka i Roma.

Istovremeno je, ističe Cakolli, tokom nadgledanja izbora registovana izuzetna izlaznost u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, a posebno na severu zemlje, gde je izlaznost bila oko 80 posto, a to je duplo veća izlaznost od nivoa zemlje.

“Na osnovu naših početnih analiza ispada da je politički subjekt gospođe Hodžić osvojio 87 posto svojih glasova samo u zonama naseljenim srpskom većinom, dok je romski subjekt osvojio više od 70 posto svojih glasova u zonama sa srpskim stanovništvom u kojima živi samo 10 posto kosovskih Roma. Šta više, ovaj subjekt je osvojio gotovo polovinu glasova samo u opštini Gračanica, oko 1.600 glasova, iako u toj opštini prema statističkim podacima ne živi više od 800 stanovnika romske zajednice”, kazao je Cakolli.

Cakolli dodaje da to ukazuje na mogućnost uticaja Srpske liste na orijentaciju dela srpskih glasača u opština u kojima ima apsolutnu vlast.

“Verujem da mi u prvom redu poštujemo ideju ravnopravnosti glasa i imajući u vidu da je Kosovo jedna izborna zona nije isključena i mogućnost da neko glasa i za subjeket zajednica. Ali, za nas, ostaje problematičan tako veliki broj glasova i tako velika izlaznost, što barem teoretski ostavlja prostor za mnogo sumnji za jednu vrstu manipulacije izbornog procesa, ako tako možemo reći, upravo od strane Srpske liste u saradnji sa ova dva politička subjekta”, govorio je Cakolli.

Takođe dodaje da u slučaju romske zajednice pada u oči da će ta zajednica osvojiti dva mesta u Skupštini Kosova iako u poređenju sa zajednicom Aškalija i Egipćana jesu zajednica sa manjim brojem stanovništva na nivou zemlje.

Po rečima Cakollija, Ustav prepoznaje načelo univerzalnog prava glasa, dakle svaki građanin ima pravo da glasa bilo koji politički subjekt, ali se pitanje gospođe Hodžić i Romani inicijative odnosi na mogućnost uticaja na slobodu glasanja. Napominje da ne dovodi u pitanje zakonitost glasova, nego pitanje koje treba podići je da li interese jedne zajednice može zastupati neko koga nije izabrala ta zajednica.

I Behgjet Shala iz Odbora za zaštitu ljudski prava i sloboda za AA napominje da niko ne može da ospori pravo na slobodno glasanje za bilo koji subjekt ili kandidata, ali da je evidentno da Adrijana Hodžić u opštini Prizren gde je koncentrisano bošnjačko stanovništvo nije dobila ni jedan posto od svojih glasova, dok je u sredinama gde žive isključivo Srbi dobila i po nekoliko stotina glasova i to je ono što je sumnjivo.

Po njegovim rečima, vrlo je jasna namera Srpske liste da pored svojih 10 poslanika, uz sebe ima i još tri ili četiri poslanika iz drugih zajednica.

“Međutim to treba dokazati i mi smo tražili od Tužilaštva da izvrši istragu i da vidi kako se dogodilo da toliki broj glasača Srba glasa ne za Srbe, nego za Bošnjake i Rome u Gračanici. Imali smo informaciju i mesec dana pre izbora da Srpska lista, po nalogu Aleksandra Vučića, pokušava da dobije što više poslanika u Skupštini Kosova kako bi dobila dvotrećinski broj poslanika manjina i ako dobiju to, a vrlo su blizu, onda mogu da predstavljaju veliku prepreku i u glasanju međunarodnih ugovora i u glasanju zakona”, smatra Shala.

Naglašava da subjekti i kandidati koji se smatraju oštećenima ovakim glasanjem treba da nakon objavljiva preliminarnih rezultata iskoriste svoje pravo žalbe Panelu za žalbe i pritužbe i Vrhovnom sudu Kosova, pa tek onda da idu na Ustavni sud Kosova.

Dodaje da je skeptičan da Ustavni sud može doneti neku odluku brzo i kaže da će kada Adrijana Hodžić i Gazmend Salijević polože zakletve kao poslanici u Skupštini to ići mnogo teže.

Veoma je bitno i kako će reagovati međunarodna zajednica, kaže Shala, uz napomenu da bi ako se sada ne reaguje, sutra i Albanci mogli tako da usmere svoje glasove u nekom drugom smeru i da izaberu sebi pogodne manjine.

Prema do sada prebrojanim glasovima, lista Adrijane Hodžić, koja je aktuelna zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice, osvojila je 6.379 glasova. Druga po broju glasova medju Bošnjacima je Koalicija Vakat sa 5.672 glasa, pa slijede Nova demokratska stranka sa 2.763 glasova, Socijaldemokratska unija sa 2.434 i Naša inicijativa sa 1.295 glasova.

Među romskim subjektima ubedljivo najviše glasova osvojila je Romani inicijativa, 3.827 glasova. Od ostalih romskih subjekata LPRK ima 1.171 glasova, PREBK ima 946 i KNRP 607 glasova.

Akos.ba

Povezani članci