Sedam pravnika Medine: Ebu Zejd el-Medeni
Ebu Zejd el-Medeni (29-99. h.g.)
Ebu Zejd el-Medeni bio je medinski tabiin, pobožnjak i jedan od sedam pravnika Medine.
Haridža b. Zejd b. Sabit el-Ensari en-Nedždžari el-Medeni potomak je časnog ashaba Zejda b. Sabita, tako da je nosio nadimak Imam sin imama.
Najistaknutiji je među svojom braćom kojih je imao četiri: Ismail, Sulejman, Jahja i S’ad.
Ebu Zejdov djed sa majčine strane bio je S’ ad b. Er-Rabi’i el-Ensari, jedan od uglednih prvaka, učesnik Druge prisege na Akabi, koji je tog dana bio jedan od ensarijskih predstavnika. Učestvovao je sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u bitki na Bedru i na Uhudu kada je i preselio – 3. godine po Hidžri.
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu, pobratimio je S’ada b. Er-Rabi’u el-Ensarija i Abdu-r-Rahmana b. Afva. S’ad b. Er-Rabi’i el-Ensari osjećao je obavezu da pomogne ovog muhadžira i svoga pobratima pa mu je ponudio pola imetka i izrazio spremnost da razvede jednu od svoje dvije supruge kako bi se Abdu-r-Rahman mogao oženiti. Abdu-r-Rahman je to odbio i samo je tražio da mu pokaže pijacu.(Et-Tabekatu-l-kubra)
Poslije bitke na Uhudu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao je ko će na bojnom polju vidjeti šta se desilo sa Sa’dom b. Er-Rabi’ om el-Ensarijem pa je obavezu preuzeo Ubejj b. K’ab ili Zejd b. Sabit. Našao ga je ranjenog u zadnjim trenucima života pa mu je rekao da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao kako bi ga pronašli i ustanovili da li je živ ili mrtav. ” Ja sam skoro među mrtvima, već Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, prenesi selame od mene i reci mu da učim dovu Allahu da ga nagradi najljepšom nagradom kojom je nagradio ijednog vjerovjesnika zbog dobra koje je učinio svom ummetu. Prenesi mu da sam zadobio dvanaest rana dok sam uništavao neprijatelja (dok sam bio u njihovom središtu). Prenesi selame i svome narodu i reci da im S’ adporučuje da nemaju opravdanja ako (neprijatelj) nadvlada našu vjeru a među vama bude onih koji stoje po strani.”
(Sijeru’e’alami-n-nubela’)
Kada su ove vijesti donesene Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ” Allah da mu se smiluje! Bio je iskren prema Allahu i Njegovom Poslaniku dok je bio živ, a i u trenutku smrti.”
Ukopan je sa Haridžom b. Zejdom b. Ebi Zuhejrom u jedan kabur. (Usdu-l-gabe)
Haridža b. Zejd dobro je poznavao nasljedno pravo,što nije čudno jer je bio povezan sa naukom feraida – nasljednog prava, i preko oca i preko majke. Kada je umro djed S’ada b. Er-Rabi’e, objavljen je sljedeći ajet: “Oni traže od tebe propise o ženama. Reci Allah će vam objasniti propise o njima i o onome što vam se čita u Knjizi o ženama – sirotama, kojima uskraćujete ono što im je propisano, a želite da se njima oženite, i o nejakoj djeci,i o tome da prema siročadi pravedno postupite. A Allah sigurno zna za dobro kojeučinite.”(En-Nisa,127)
Haridžin otac Zejd b. Sabit bio je najučenija osoba po pitanju nasljednog prava. Potvrdu za to je dobio lično od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao što je zabilježeno u Tirmizijevom Sunenu. Zejd b. Sabit bio je časni ashab, pisar Objave, glavni karija prve generacije jer je pred Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, proučio cijeli Kur’an. (Sijeru ‘e’alami-n-nubela)
Kada je Ebu Bekr htio sakupiti Kur’an u mushaf, za ovaj je posao zadužio upravo Zejda b. Sabita kojeg je imenovao za predsjednika komisije.
Prilikom Poslanikove, alejhi-s-selam, hidžre, Zejd b. Sabit je imao oko jedanaest godina i bio je jetim. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo sa slanjem pisama vladarima i kralievima, zatražio je od Zejda b.Sabitada nauči hebrejski jezik i on ga je naučio za dvije sedmice. Poslije toga mu je pisao i čitao poštu na hebrejskom.
Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, od njega tražio da nauči es-sirjanija jezik i prenosi se da ga je naučio za sedamnaest dana.
Zejd b. Sabit bio je među onima koji su se poslije Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti okupili u bašči Benu Sa’ida. On je bio od ensarija koji su kategorično smatrali da halifa treba biti iz reda muhadžira: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je muhadžir, a mi smo bili njegovi pomagači (ensarije), pa smatram da i halifa treba biti od muhadžira kako bismo i njemu bili ensarije.”
Tokom vladavine Umera b. El-Hattaba, Zejd b. Sabit bio je muftija Medine.
Zejd b. Sabit umro je tokom vladavine Mu’avije b. Ebi Sufjana, 45. godine po Hidžri. Ibn Abbasje na dženazi rekao: „Danas pokopasmo ogromno znanje.“
Ebu Hurejra je toga dana rekao: „Umro je Učenjak ummeta (Habru-l-umme)! Nadam se da će Allah podariti da mu Ibn Abbas bude dostojan nasljednik.“
Naučni položaj Haridže b. Zejda
Haridža b. Zejd nije prenio mnogo hadisa, a znanje je uzimao od:
- svoga oca Zejda,
- svoga amidže Jezida,
- svoje majke Ummu S’ad bint S’ad,
- svoje maćehe Ummu-l-‘Ula’i el-Ensarije,
- Abdu-r-Rahmana b. Ebi Umre.
Od njega prenose:
- njegov sin Sulejman,
- njegov bratić Se’id b. Sulejman,
- Salim Ebu-n-Nadre,
- Ebu-z-Zinad, koji je od njega učio fikh,
- Abdu-l-Melik b. Ebi Bekr b. Abdi-r-Rahman b. El-Haris,
- Abdullah b. Amr b. Usman,
- Ibn Šihab ez-Zuhri.
(Nastavit će se…)
Izvor: Sedam pravnika Medine
Autor: Mithad R. Ćeman
Za Akos. ba pripremila: Amina Brajlović