Poezija: Još jedna o Bosni

Možda  ti  i  nije  stalo, Al“  ja  ipak  želim  reći, O  Bosni  bih,  opet  malo, Da  napišem  toplih  riječi!   Procurila  opet  pjesma, Ni  naslov  joj  ne  znam  dati, Moja  duša,  izvor,  česma, Ime  će  joj  pravo  znati!   Kad  pomislim, nema  više, Stranica  je  svaka  puna, Bosna  opet  inspiriše, Oglasi  se  kao  struna!   Šta  da  radim  zemljo  moja, Kad  te  tako  volim  silno, U  srcu  mi  klica  tvoja, Pa  ti  pjevam  ja  umilno!   Pružila  si  žile  svoje, U  ljudima  ploda  dala, Okusili  slasti  tvoje, Zbog  toga  ti,  Bosno,  hvala!   Zemljo,  koju  razumijem, I  damar  ti  svaki  znam, Pjevaću  ti  dok  umijem, Lijepu  pjesmu  da  ti  dam!   Zanosna  k“o  prva ljubav, Vesela  k“o  dječiji  smijeh, K“o  poljubac  prvi,  ubav, Taj  skriveni, prvi  grijeh!   Kad  noć  tamna  danak  smijeni, I  kad  nagne  ka  sabahu, Zamirišeš  tad  u  meni, I  nabujaš  u  uzdahu!   Kao  rijeka  iz  korita, Razliješ  se  na  sve  strane, Topla  suza  što  je  skrita, Od  od  radosti  tada  kane!   I  kad  nemir  me  oblada, Duša  pusta  spasa  traži, Ne  daš  grijehu  da  ovlada, Nemire  mi  moje  blažiš!   Zemlja , majka,  sestra,  druga, Neprolazna, vječna,  besmrtnica! Nek“  ti  nikad  bol  i  tuga, Ne  ugase  osmijeh  s  lica!   Od  početka  do  nestanka, Samo  jedna  nit  je  tanka. Tako  je  i  druge  nema! Samo  ti  si  bezvremena, I  trajećeš  bez  prestanka!   Šta  još  mogu  da  ti  rečem, Kad  ti  ništa  nije  ravno! Kroz  vene  mi  moje  tečeš, Ja  te  volim  jednostavno!   Što  da  smišljam  riječi  rime, Moj  zambače, nježni,  rosni, Kakvo  pjesmi  dati  ime, Neka  ovo  bude  samo, Još  jedna  o  Bosni!   Autor: Suada M. Kovačević