To nije za slabe: Kada opraštate, onda živite
Stalno opraštajte ali nemojte odustati od svojih principa (a neznalica se kloni!). Ukoliko oprostite neznalicama, a oni ustraju u svojim bolnim načinima, onda krenite dalje i ostavite ih.
Oprost nije za slabe. Opraštanje onima koji su prema nama pogriješili je znak duhovne snage i samopouzdanja. Kada opraštate, napredujete, vaše srce zacijeljuje, uspravljate se, vaše oči postaju jasnije tako da možete vidjeti put koji je pred vama.
Ljutnja je duhovna bolest, ali kada opraštate onda živite.
Znam da nije lahko. Kada sam živio u Fort Worthu postojala je jedna osoba koja se prema meni ponašala jako loše. Bilo mi je teško zamisliti sliku te osobe u glavi i reći- Opraštam ti. Bilo je to zaštrašujuće na neki čudan način. Ali, kada sam to uradio, osjetio sam olakšanje u grudima, oči su mi se napunile suzama a osmjeh mi je zablistao na licu. SubhanaAllah.
Nije važno da li druga osoba zaslužuje oprost. Oprost je poklon kojeg sebi darujete. Ukoliko vas neko povrijedi, nemojte brinuti o tome da vam se izvine ili objasne, ili da da vas razumiju. Rijetko ćete dobiti objašnjenje koje ima smisla. Zapravo, ukoliko želite da krenete dalje, najbolji način jeste da oprostitie. Ozlojeđenost je lanac koji vas vezuje za drugu osobu, ali oprost kida taj lanac, tako da je možete pustiti zajedno s svojom ljutnjom.
Oscar Wilde je rekao. “Uvijek opraštajte svojim neprijateljima; od toga ih ništa više ne može iznervirati”.
U drevnoj kineskoj misli, stanje oprosta je bilo poput široke, duboke doline. To je zbog toga što oprost otvara vaš um i dozvoljava vašim mislima da slobodno teku, dok ljutnja sužava vaš um i zaslijepljuje vas.
Ti sa svakim – lijepo! I traži da se čine dobra djela, a neznalica se kloni! (el-A’raf, 199)
Drugim riječima stalno opraštajte ali nemojte odustati od svojih principa (a neznalica se kloni!). Ukoliko oprostite neznalicama, a oni ustraju u svojim bolnim načinima, onda krenite dalje i ostavite ih. Odvojite se od negativnih osoba, tražite društvo osoba koje vam pružaju podršku i koje su ljubazne. Nemojte biti kivni. Kada položite glavu na jastuk, zaspite na miru i probudite se na miru.
Priznajem da još uvijek radim na ovome. Lahko je reći- Opraštam ti. Teži dio je doprijeti do mjesta gdje je moje srce čisto, gdje nema ozlojeđenosti ili straha. Nekad su moja osjećanja u konfliktu- mogu voljeti nekoga, ali gajiti nepovjerenje. Mislim da bih trebao učiti od moje kćerke Selme. Griješim prema njoj, ali njena ljubav teče poput planinskog potoka. Niko ne oprašta s više milosti od djeteta, i niko ne oprašta potpuno kao Allah.
Napisao: Veal Abduldževad
Prijevod i obrada: IslamBosna.ba
